Може ли му се стати на крај: Мирољуб Алексић слободно мешетари иза сцене
Мали акционари страхују за своју имовину а контроверзни српски бизнисмен и даље без проблема спроводи своја мешетарења због којих је био под истрагама надлежних
Мали акционари врањског "Алфа плама", годинама узалуд упозоравају Комисију за хартије од вредности да Мирољуб Алексић, већински власник фирме преко компаније "Амасис“ и повезаних лица, злоупотребљава управљачка права у тој компанији. Али незаконито трговање акцијама фирме, обарање цене и покушај истискивања малих акционара за мале паре до данас није добило правни епилог, иако је било истрага.
Империја израсла на мутним пословима: Како је Мирољуб Алексић преотео Алфа плам
ОВО СЕ НИКАДА ДО САД НИЈЕ ДЕСИЛО! По први пут евро вреди мање од долара
Мешетарење у "Алфа пламу“ није једини посао због кога је овај бизнисмен, актуелни потпредседник Привредне коморе Србије, прозиван у јавности. Алексић у погледу "транспарентности“ својих куповина и препородаја фирми и грађевинских подухвата има подугачак списак проблематичних послова.
Од југословенских послова до Кипра и назад
Овај рођени Врањанац, дипломирани инжењер по образовању, мешетарско знање је стекао још деведесетих година прошлог века. Након посла у београдском ПКБ-у и ПКБ Банци, Алексић у време премијера Анте Марковића оснива своју матичну фирму "Алко“ (Алцо – Алексић Company) која је данас прерасла у хоботницу звану "Алко Група“.
Први послови предузећа били су везани за откуп руских потраживања, клириншких долара и есконт меница на територији бивше Југославије, рад са комерцијалним и благајничким записима, и зајмом Републике Србије.
Према рећима самог Алексића, откупљивао је менице од појединих македонских фирми по једној есконтној стопи, а онда те исте менице продавао и индосирао (продавао) Словенцима по другој стопи. Тако је откупљивао и есконтовао клириншка потраживања, рецимо, "Петрохемије“ и врањског "Заваривача“, и затим чекао наплату од стране НБС после клиринга.
Из тих повлашћених послова Алексић успева да стекне толико новца да 1995. године оснива „Алко банку“, а 1998. на јавној лицитацији купује чувено суботичко предузеће „Пионир“ у стечају.
Та куповина биће оспоравана, безуспешно, 2000. године када су после промена 5. октобра, поднете пријаве тужилаштву против Мирољуба Алексића, као и тадашњег директора његове "Алко банке" због наводних незаконитости почињених у поступку приватизације "Пионира", а затражено је и преиспитивање самог поступка приватизације те фабрике.
Пипци "Амасиса" свуда по Србији
Привредна империја се под мутним околностима шири на „Амасис“’ из Београда, која је и данас фирма која је „сувласник“ свуда где Алексић има бизнис, затим „Хисар“ из Прокупља, „Типопластику“ из Горњег Милановца, „Интерсилвер“ из Земуна као и „Алфа плам“, „Коштану“ и „ФОС“ из Врања.
Потом прелази на хотеле, јер из банкарског бизниса излази продајом „Алко банке“ белгијској КБЦ банци. Хотелски бизнис данас је развио на „Извор” у Аранђеловцу, „Слободу“’ у Шапцу, „Торник” на Златибору“ и „Мастер хотел”. Кажу да планира и један на Ади Циганлији.
Како се до познатих српских хотела долазило јавност је видела већ из примера куповине првог хотела у Шапцу. Хотел „Слобода“ од 9.000 квадрата, са 100 соба и пет ресторана августа 2003. године Алексић је купио за 25 милиона динара, уз обавезу новог власника да у року од 12 месеци инвестира још 45 милиона динара.
Било је заинтересовано још купаца али су, како су писале новине, „елиминисани под чудним околностима пре аукцијске продаје“. Тако је на на аукцији учествовало само предузеће „Амасис”, чији су власник Алексић и директор Зоран Денић формално представљали два засебна купца.
Овако намештена лицитација дала је, наравно, веома повољну цену купцу па је Алексић тада највећи угоститељски објекат у шабачком крају купио по цени вишеструко нижој од реалне.
Процењена вредност 70 одсто друштвеног капитала хотела од стране Агенције за приватизацију износила је 1,6 милиона евра а газда Алексић га је купио за 383.670 евра. Процена капитала није извршена реално, већ по књиговодственим вредностима.
Као и касније код “Алфа плама“, и овде је било малих акционара. Неких 11.000 акција у поступку приватизације је држава пренела на 158 мањинских акционара, радника и пензионера.
Како је хотел продат по десет пута нижој цени од тржишне, мали акционари оштећени су за преко 1,7 милиона евра.
Мањински акционари хотела „Слобода” упутили су тада Одбору за приватизацију Скупштине Србије, бившем премијеру Војиславу Коштуници, екс председнику Борису Тадићу, Министарству за привреду и Агенцији за приватизацију, захтев за нову процену капитала, ревизију приватизације и раскид уговора са фирмом Мирољуба Алексића, „Амасис”. Наравно од тога није било ништа.
Неуспела куповина Јубмес банке
Са даљим замахом приватизације, од 2001. године, Алексић купује још неколико фабрика и предузећа, од којих је већина била или у стечају или у врло лошем технолошком и финансијском стању. Занимљиво је и да је у свим својим "пословним подухватима“ увек уз себе имао и дотичног Миленка Вуковића, фамозног "директора“, који је на тој функцији у чак пет Алексићевих фирми.
Своје берзанске „вештине“ и технике истискивања малих акционара Алексић је опробао и „Јубмес банком“. Након што је своју банку, након 10 година постојања, продао КБЦ групи за око 96 милиона евра, поново се пре пет година озбиљније намерачио на финансијско тржиште. Наиме, Алексић је преко своје компаније "Алфа плам“ (део "Алко групе“) био један од значајних акционара (на четвртом месту по уделу од 4,99 одсто) некадашње Јубмес банке коју је 2017. године покушао да преузме.
Занимљиво је да су удео од три до четири одсто у овој банци имале и три фирме, међу њима и брокерске куће регистроване ван Србије, па чак и у тзв. пореским рајевима, за које се спекулисало да такође припадају Алексићу. У то време (у току 2017. године) доста се трговало на Београдској берзи акцијама Јубмес банке чија је цена све више расла.
Управо је Алексић, како су писали београдски медији, био главни трговац. Он је тада успео да, индиректно или директно, контролише више од 10 одсто акција, што је чинио прикривено, преко акционара регистрованих у страним земљама који имају мање од пет одсто власништва.
Међутим овај посао му није успео и Јубмес банка је продата 2019. године фирми "Алта pay" Давора Мацуре.
Борба са малим акционарима "Алфа плама"
Познат је и „берзански“ случај „Алфа плама“. према писању београдских медија, поједини акционари Алексићеве фирме "Алфа плама", годинама упозоравали Комисију за хартије од вредности да Алексић злоупотребљава управљачка права у тој компанији, као и да незаконито тргује акцијама фирме.
Како су тврдили мали акционари, већински акционар, предузеће "Амасис" намерно обара цену акција "Алфа плама“, тргујући са повезаним лицима. Мали акционари навели су да је Алексић, што преко директно својих фирми "Амасис" и "Пионир", што преко повезаних лица као што су “Калукс”, „Минова груп” и “SM.Net инвестмент” стигао близу 90 одсто власништва у компанији.
Према прописима, чим већински власник стекне више од 90 одсто акција стиче и право на принудни откуп преосталих акција. Мали акционари су у допису Комисији за хартије од вредности, указали и на међусобно трговање фирми за које тврде да су Алексићеве, а у којима је обарана цена "Алфа плама".
У тим акцијама помогли су му Миленко Вуковић, фамозни "директор“ у чак пет Алексићевих фирми, као и Црногорац Миливоје Томић, још један директор и власник једне од повезаних фирми. Наравно, и од ове притужбе није било ништа.
Сумњива и куповина београдских вила
Своје афинитете Алексић је временом проширио и на лускузне виле. И у овом бизнису ништа није могло да прође чисто. Према писању медија радило се о сумњивој куповини две државне виле у елитном насељу на Бановом брду у Београду, које је Алексић пазарио преко своје фирме “Амазис“.
Алексић је до ове имовине дошао тако што је последњи слао понуде на тендер, за неке куће је нудио тек 10.000 евра више од почетне цене, а занимљиво је и да закупцима, који годинама живе у вилама, нико није понудио да их они откупе, што је супротно пракси.
Постојале су озбиљне сумње да је тендер био само фарса како би се Алексић домогао некретнина великих вредности. Поред тога, Алексић је до луксузних некретнина дошао, како су тврдили медији, користећи услуге инсајдера из Републичке дирекције за имовину, што је кривично дело.
Познат је и случај из 2019. са нелегалним радовима на вили у Дипломатском насељу. Алексић је, тада срушио део виле и преорао двориште иако је "Амасис" од Републичке дирекције за имовину купио само стан и гаражу, док је остатком имовине тада и даље располагала држава. Инспекција је изашла на терен и затворила градилиште.
Да Мирољуб Алексић није отишао „у пензију“, и да иза сцене и даље учествује у великим али не и транспарентним пословима показује и случај стар мање од годину дана. Он и његова фирма нашли су се у драматичној афери са куповином „Ваљаонице бакра“ из Севојна, у којој су учествовали и српски судови у Београду и Ужицу али и један из Никозије на Кипру.
Алексић не појавио као посредник у мутној причи о „принудној“ продаји „Ваљаонице“ у којој су учествовали и „Капа стар лимитид“, кипарска фирма српског бизнисмена и Алексићевог колеге из „Клуба Привредник“, Небојше Шарановића.
Алексићева фирма, такође кипарски, „Фовероне холдинг“, поднео је кипарском суду тужбу за спречавање продаје акција фабрике из Севојна, чији је власник “Ист поинт металс” који држе Милош и Деско Никитовић. Једна од верзија је да су преко Алексића Никитовићи покушали да плате дуг Шарановићу, који је хтео да намири продајом капитала ваљаонице.