Израчунајте колико дана годишњег одмора стварно имате: Рачуница је јасна, на одмор већ после првог месеца рада!
Послодавац је дужан да у календарској години, након првих месец дана радног односа, па до истека календарске године, обезбеди запосленом коришћење (минимум првог дела) права на годишњи одмор за ту годину
У време када већина запослених користи своје уставом загарантовано право на годишњи одмор, многи који су се скоро запослили или раде у приватном сектору често имају недоумице на колико дана одмора имају права.
И ЋАЋОСИМА 28 ДАНА ОДУСУСТВА ЗБОГ БЕБЕ: Три дана плаћаће послодавац, остатак држава, један од бољих потеза државе
ДОЛАЗЕ ИЗ СВИХ КРАЈЕВА СВЕТА: Српску малину нема ко да бере, Албанце привукла дневница од 30 евра
ХРВАТИ СРЉАЈУ У ПРОПАСТ: Комшије задужене "преко главе", бруто инострани дуг порастао за 3,3 МИЛИЈАРДЕ
- Годишњи одмор је регулисан Законом о раду, или колективним уговором, ако постоји и уговором о раду. Минимална дужина годишњег одмора у Републици Србији је 20 дана, односно сразмерни део у текућој години, обзиром да се право на годишњи одмор стиче већ након месец дана запослења у текућој календарској години - каже за Biznis.rs адвокат Бојан Д. Чедић.
Послодавац је дужан да у календарској години, након првих месец дана радног односа, па до истека календарске године, обезбеди запосленом коришћење (минимум првог дела) права на годишњи одмор за ту годину. Одлуку доноси узимајући у обзир захтев запосленог, али пре свега потребе организације посла.
У првих месец дана рада након запослења радник не може да добије годишњи одмор јер још није стекао наведено право, а након истека месец дана проведених у раду о времену коришћења годишњег одмора одлучиће послодавац решењем, а по поднетом захтеву запосленог.
Закон о раду понавља уставну одредбу о томе да запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом.
Минимални број дана годишњег одмора одређен је Законом о раду, увећава се према доприносу на раду, условима рада, радном искуству, стручној спреми запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.
У општим актима послодаваца и колективним уговорима о раду могу се наћи одредбе да се дужина годишњег одмора утврђује тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу:
-Радног искуства (за пет година радног искуства додају се три радна дана на законски минимум, за 10 година искуства- четири радна дана)
-Сложености послова ( за послове за које се захтева средња стручна спрема додају се два радна дана, а за послове који траже високу стручну спрему- четири радна дана)
-Доприноса на раду (најчешће се даје овлашћење непосредном руководиоцу да процени да ли запосленом припада овај додатак и колики он максимално може да буде)
-Услова рада (нпр. рад на терену, рад са странкама могу да додају неколико радних дана годишњег одмора на законски минимум)
-Бриге о малолетном детету или старијем члану породице и слично
- У пракси ће најдужи годишњи одмор имати радници запослени у великим радним системима, у којима постоје испреговарани колективни уговори, попут јавних предузећа "Електропривреда" или "Пошта Србије" и сличних, а најкраћи годишњи одмор ће имати запослени код приватника, на пример, где је заштита права обезбеђена само уговором о раду и општим прописима, односно Законом о раду. Тако ће радник исте старости и радног стажа, у једном случају имати 20 дана, а у другом, на пример, 40 дана, зависно где код ког је послодавца запослен - објашњава Чедић за Biznis.rs.
Када радници иду на колективне годишње одморе?
Период коришћења годишњег одмора одређује, у договору са запосленим, искључиво послодавац.
-У пракси ће послодавац, ценећи сопствене потребе за радом запослених, у случајевима када процени да му је тешко, или немогуће да изађе у сусрет потребама запосленог, запосленог упутити на годишњи одмор када сам процени да је потребно, било појединачно, или коришћењем тзв. колективних одмора - објашњава саговорник.
Законом предвиђено право на исплату регреса
За време трајања годишњег одмора запослени прима плату као да се налази на раду, и то на основу просека плате у текућој календарској години, укључујући и евентуална увећања за сплаћена прековремени рад, стимулације, бонусе, накнаду за топли оброк и сличне бенефиције.
- Закон о раду је предвидео и право на исплату регреса, односно засебну накнаду за коришћење годишњег одмора, која се исплаћује самостално или уз плату, али ће у пракси то право бити остварено само у великим системима обезбеђеним бољим условима заштите радничких права, а јако ретко у ситуацији где се запослени налази на раду код приватника. Тако ће запослени у “Нуклеарним објектима Србије” отићи на летовање са редовном платом и регресом у висини од 64.000 динара, а запослени у приватној пиљарници на Ђерам пијаци само са платом, односно и без ње, пошто ће му бити исплаћена након што се врати са одмора - наглашава адвокат Бојан Чедић.
Радници ангажовани преко ауторских уговора, уговора о делу или уговора који подразумевају привремене и повремене послове немају исти статус када је реч о годишњем одмору као и запослени на одређено и неодређено време.
- Запослени на привременим и повременим пословима, који могу трајати најдуже до 24 месеца, немају право на годишњи одмор. Права из Уговора о делу, имајући у виду да радници ангажовани по овој основи нису и запослени, такође не укључују право на годишњи одмор - закључује Чедић.