ДА ЛИ ЋЕ СТАРИЈИ МОЋИ ДО ПЕНЗИЈЕ И БЕЗ СТАЖА: Предлога је неколико али који је најреалнији да се оствари?
Тзв. гарантована пензија износила би 12.000 динара
Сви грађани који из различитих разлога нису имали могућност да испуне услове, па самим тим нису остварили ниједну врсту пензије, могли би ускоро да добију "гарантовану пензију". То би био један вид социјалног давања за грађане у износу од око 12.000 динара, предложио је Милан Кркобабић, министар без портфеља, задужен за бригу о селу.
ИЗГРАДЊА НА КОРИДОРУ ДОВЕЛА ДО ЗЛАТА! Једна деоница ауто пута у централној Србији буквално лежи на богатству
ГРЧКА ДАНАС ОТВОРИЛА ПЛАЖЕ: Од 14. маја званично почиње туристичка сезона, следи додатно попуштање мера!
"МОРАМО ОДАБРАТИ ПРАВИ ПУТ" Министар Кркобабић: Градимо Србију у којој ће млади остати да живе и раде у селима
Да ли ће и под којим условима његов предлог бити прихваћен још увек се не зна. Он је, међутим, као услов за стицање овог права навео непостојање никакве имовине, нити прихода, као и то да потенцијални "пензионери" не смеју да примају ниједан вид социјалне помоћи.
У Министарству за рад, с друге стране, сматрају да је постојећи начин заштите минималног стандарда старијег становништва у потпуности примерен нашим условима и потребама.
- Ми ћемо у сваком случају наставити да пратимо и анализирамо стање у овој области. Бољи увид ће се добити када буде заживела социјална карта, тако да ће се у будућности наставити дискусија о томе да ли је оправдано и потребно увести социјалну пензију у Србији и у ком облику - наглашавају у Министарству.
Они тврде да се у систему обавезног пензијског и инвалидског осигурања у Србији најнижи стандард штити најнижим износом пензије. Тај износ примају пензионери чији би чекови на основу уплаћеног доприноса и навршеног стажа били веома ниски. Поред тога, стандард оних са нижим пензијама додатно се штити исплатом новчаног износа као увећања уз пензију, као и исплатом једнократне помоћи свим корисницима.
Надежда Сатарић, из невладине организације "Амити", која се бави проблемима старих, наглашава да је најпре спорно питање висина износа те минималне пензије која се најављује од 12.000 динара.
- Знамо да је просечна пољопривредна пензија 12.605 динара, па делује несразмерно да висина овог примања буде скоро па иста - сматра наша саговорница. - Ово тим пре када имамо у виду и чињеницу да више од 100.000 пензионера, свих категорија, прима чекове ниже од 10.000 динара.
Предлог се, објашњава она, не односи на све старије особе које су ван пензијског система, већ само на оне грађане који немају услове за пензију, што значи да су они били у ПИО систему и уплаћивали доприносе, али краћи период од 15 година, што је неопходни услов за остварење права.
- То је добра вест, јер није поштено да неко уплаћује доприносе 10, 12 или 14 година и да не добије ништа. Међутим, зашто се онда условљава па каже да то могу остварити само они који немају имовину нити приходе нити социјалну помоћ - пита се Сатарић.
- Разумем да не треба у том случају давати новчану социјалну помоћ, која иначе за старије од 65 година, радно неспособне, износи 10.537 динара месечно, али та давања не треба да се тичу имовине. Мислим да ако је ово давање по основу уплате доприноса и назива се минимална гарантована пензија, не би требало да има везе са имовином.
Сличног је мишљења и Катарина Станић из Центра за либерално-демократске студије и она мисли да овакав систем може да одведе у другу крајност:
- Није поштено да неко ко је уплаћивао стаж има исту пензију као неко ко није. Посебан је проблем што се уплата доприноса пољопривредника много теже контролише од запослених радника, што ће значити да уколико се овај вид пензије уведе више нико неће ни уплаћивати доприносе.
За Љубисава Орбовића, председника Савеза самосталних синдиката Србије, требало би да водимо рачуна о сваком грађанину и помогнемо старијим људима који немају пензију, али да се та помоћ не може звати пензијом.
- Било би опасно ту помоћ називати пензијом, јер би се онда она схватала као социјално давање које би имали сви - каже он.
- Пензија је примање које човек добија на основу тога што је током радног века одвајао одређени износ новца и уплаћивао га у фонд за пензијско осигурање, одакле треба, у периоду када физички више не може да ради, да прима одређену надокнаду. Новац који би се уплаћивао људима који нису радили не може се називати истим именом.
Први човек SSSS подржава идеју да се, у складу са могућностима, помогне људима који нису радили да у старости имају основна средства за живот, само што, по њему, мора да постоји разлика између онога што је пензија заслужена радом и социјалне помоћи.
Национална пензија тренутно постоји у око 100 држава света као основни механизам заштите старијих особа од сиромаштва. Негде су оне само допуна, док у другима служе као обезбеђење минималног дохотка у старости.
Неке државе су проблем решиле увођењем тзв. таргетираних пензија, као у Финској, која се додељује на основу пребивалишта, док у Шведској постоји гарантована пензија. Оне се додељују онима који не испуњују услове из пензијског осигурања, док у Немачкој постоје програми социјалне помоћи доступни целокупном становништву.