НАЈГОРЕ СУШЕ У ЕВРОПИ У ПОСЛЕДЊИХ 500 ГОДИНА НИСУ ЗАОБИШЛЕ НИ СРБИЈУ! Стручњаци упозоравају: "Усеви угрожени, могућ је и катастрофалан исход"

Заједнички истраживачки центар Европске комисије објавио је извештај у којем научници упозоравају: две трећине европског континента суочило се са највећом сушом у протеклих пет векова, а ствари би могле да постану још горе. Ситуација је посебно тешка у земљама као што су Италија, Шпанија, Португал, Француска, Немачка, Холандија, Белгија, Луксембург, Румунија, Мађарска, Србија, Украјина, Молдавија, Ирска и Велика Британија.

Ово је укупно 47 одсто континента, а земљиште се овог лета потпуно осушило, пишу аутори извештаја. Још 17 одсто континента је на ивици потпуног исушивања, а шансе да се тамо сачува било каква вегетација су мале. У извештају се упозорава да ће суша имати велики утицај на усеве, да ће повећати ризик од шумских пожара, и да би велике врућине могле да потрају још неколико месеци у неким од јужних региона Европе, преноси BBC. Док по прогнозама, овакви временски услови неће заобићи ни Србију.

Катарина Глигоријевић, аналитичарка за заштиту животне средине, у разговору за портал Srbijadanas.com, каже да је у појединим деловима Србије присутна екстремна суша и да се ситуација у нашој земљи налази "раме уз раме" са оном у Европи.

Овакви услови ће вероватно трајати најмање до новембра ове године. Реке су постале толико плитке да се на површини појавило такозвано "гладно камење" – стене са натписима који се појављују изнад воде током најтежих суша. Према речима европске комесарке за науку Марије Габријел, топлотни талас који је захватио континент створио је невиђено оптерећење за снабдевање водом широм Европске уније, док Катарина Глигоријевић у разговору за наш портал истиче да ће климатске промене тек стварати проблеме, посебно у сегменту пољопривреде.

- У наредном периоду због све јаче изражених климатских промена, на нашим просторима се могу очекивати екстремно сушне, као и екстремно влажне године, са мање или више падавина. У региону Европе, у коме се налази и Србија, очекује се да ће главну претњу у будућности пољопривреде представљати управо пораст температуре, као и суше и недостатак воде у дугим летњим периодима, што ће негативно утицати на многе усеве. Поред поменутих директних ефеката климатских промена, пољопривредну производњу могу угрозити и разне врсте болести и паразита, чија ће просторна раширеност и бројчаност порасти услед повећања утицаја климатских промена. Продужење вегетационе сезоне услед подизања зимских и ранопролећних температура довешће и до веће могућности развоја болести и инсеката, што резултира деградацијом  усева. Још једна неповољна појава која може бити поспешена климатским променама је и ерозија земљишта. Очекиван пораст појава поплава и високих вода сигурно ће утицати на интензитет водене ерозије у појединим крајевима, чија појава доводи до раслојавања земљишта и уништавања његове пољопривредне функције - наводи она.

Др Сузана Ђорђевић Милошевић истиче за портал SrbijaDanas.com да је утицај суше комплексан када је пољопривреда у питању, док је очување земљишта суштина смањења ризика од суше, а не само наводњавање.

- Суша је феномен који утиче на драстичне промене у окружењу, па тиме и на човека и његове делатности. Утицај је комплексан, када је у питању пољопривреда и ресурси на које се она ослања. Осим директног утицаја на усеве, који условљавају повећање потребе за интервенцијама као што је наводњавање и последично повећање цене произодње и финалног производа, суша потенцира и ефекте човекових грешака у управљању агроекосистемима. Наиме, природа има механизме који у извесној мери, током краћег или дужег периода омогућава екосистемима да опстану. Та флексибилност подразумева очуваност њихових компоненти и веза међу њима. У агроекосистемима је увелико поремећен тај баланс. Нпр. земљишта су уништена, јер више немају ни органску материју ни микрофлору која може да чува структуру способну да задржи воду. То је у великој мери и последица специјализације на интензивну биљну производњу. Европа већ плаћа последице овакве производње, Србија такође, у свим зонама са интензивном производњом. Дакле очување земљишта је суштина смањења ризика од суше, а не само наводњавање. Ако се још поведемо за "модом" елиминације сточарства и пратећим светским трендовима у том смислу, уништићемо и остатак земљишта. Успут ћемо исцрпети водне ресурсе, без да остваримо потребне ефекте - каже она и додаје:

- Дакле угрожени су сви усеви. Са сушама ових размера, интензитета, дужине трајања и учесталости не могу да се боре ни Ц4 биљке које су генетски предиспониране за одлучно економисање водом. Борба против суше и ризика које носи захтева мултидисциплинарну активност, комплексне промене у управљању природним ресурсима и стратегији производње хране и других производа од биомасе. Једнострана решења не воде ничему добром и трајно компромитују и економију и екологију, а у крањој инстанци доводе до друштвених конфликата око водних ресурса, за којима потребе далеко надилазе потребе пољопривреде. Повећа цена је од минорног значаја у поређењу са ситуацијом у којој новцем неће моћи да се купи потребни ресурс. Напомињем да ми увелико црпимо необновљиве ресурсе артешких вода, а површинске у великој мери нису "само наше".

Катарина Глигоријевић додаје да суша представља неповољну појаву у свим сегментима привреде, док посебну штету наноси биљној производњи, посебно током јула и августа.

- Када се проблем суше посматра са аспекта пољопривреде, говори се о недостатку воде, која је неопходна за правилан и потпун развој биљака. Овај недостатак  за последицу има смањење очекиваног приноса, као и квалитета приноса посматране биљне културе. Свака биљна култура има одређене потребе за влагом у земљишту, а постоји и критичан период за водом, када је биљка најосетљивија на сушу и тај период варира из године у годину. Суша у време критичног периода утиче на смањење очекиваног приноса, а у екстремним условима га може и уништити. Суша може бити присутна у току сва 4 годишња доба, али највеће последице на приносе оставља летња суша, јер је у летњим месецима вегетација најбујнија, стога су и потребе биљака за водом највеће у том периоду. Посебан проблем прави недостатак падавина током јула и августа, који је праћен и високим дневним и ноћним температурама, што директно утиче на квантитет и квалитет производа - каже она и наглашава да се у најгорој ситуацији се налазе кукуруз, соја и сунцокрет. Процењује да ће род бити знатно умањен, док не искључије ни могућност катастрофалног исхода:

- У најтежој ситуацији налази се кукуруз, а делимично и соја. Екстремно високе температуре праћене недостатком падавина и топлим сувим ветром, веома су лоше утицале на оплодњу на већим површинама, што ће се одразити на принос кукуруза ове производне године. Ратарски усеви тешко подносе одсуство кише. Врели дани и суша остављају траг на биљкама, које успоравају свој раст и суше се. Кукуруз пати од недостатка влаге, велика топлота му смањује могућност опрашивања, па ће бити и јаловог клипа и слабо наливеног зрна. Суша у појединим крајевима Србије већ је нанела штету  кукурузу , соји и сунцокрету, па се процењује да ће род бити знатно умањен, а могућ је и катастрофалан исход, ако не буде кише ни наредна два месеца. Кукуруз је заостао у расту и што је још горе, на овако високим температурама не може ни да се опрашује.

Иако је принос жетве нижи, произвођачи пшенице и кукуруза у Србији, за сад, не треба да очекују веће осцилације цене пшенице и кукуруза.

- У односу на просеке за претходних пет година, према прогнозама Европске Уније за ову годину, принос жетве зрна кукуруза биће нижи за 16%, соје за 15% и сунцокрета за 12%. Суша у екстремним случајевима може да смањи приносе ратарских култура и до 50%, где губици пољопривредне производње могу да премаше и 2 милијарде долара, као што је то био случај 2012. године. Ипак, за сада, произвођачи пшенице и кукуруза у Србији не треба да очекују веће осцилације садашње цене пшенице, а и кукуруза, чији је род значајно уништила суша, уколико не буде ванредних поремећаја на геополитичкој сцени. Раст цена основних ратарских производа под контролом држи и немогућност извоза њихових вишкова, због ниског водостаја Дунава, који, како се процењује, неће порасти до краја године - наводи аналитичарка.

Готово је сигурно да ће предузимање и увођење ванредних мера бити неопходно у многим европским земљама. Воде у земљи готово да за биљке више и нема у многим сушом погођеним областима - у италијанским низијама, у јужној, централној и западној Француској, у централној Немачкој и источној Мађарској, Португалу и северној Шпанији.

Вода и топлотни удар смањују још више приносе усева чак и у односу на врло лошу прогнозу количине и квалитета житарица и других култура. Француска, Румунија, Шпанија, Португал и Италија су већ суочени са смањеним приносом. Нису поштеђене ни Немачка, Пољска, Мађарска, Словенија и Хрватска.

У Италији, слив реке По се суочава са највећом сушом у последњих 70 година, за шта су према извештају италијанске речне опсерваторије директно одговорне високе температуре, мањак падавина током зиме, а самим тим и мањем топљењу леда у јужним Алпима.

По, најдужа река у Италији од 650 километара, тече од Алпа на северозападу и доноси живот у неколико италијанских региона пре уливања у Јадран. Али неуобичајено низак ниво воде је променио реку, утичући на све, од производње парадајза и лубеница до рада хидроелектране, воде за пиће, комерцијалног бродарства и риболова. Због незапамћене суше, ванредна ситуација проглашена је у пет италијанских региона.

Више од 100 градова и општина у Француској нема више воде за пиће и морају да примају испоруке камионима, рекао је француски министар за еколошку транзицију током посете југоисточном региону земље, наводи Euronews.

У Француској има већ више од стотину општина које немају више воде за пиће, а неопходне количине воде допремају се камионима до ових подручја - рекао је министар екологије Француске Кристоф Беку, док је био у посети граду Ромулеу.

Француска премијерка Елизабет Борн активирала је у петак специјалну комисију за заштиту животне средине која би се бавила сушом, за коју каже да је била "најгора икада забележена" у земљи. 

- Изузетна суша коју тренутно доживљавамо оставља без воде многе општине и представља трагедију за наше пољопривреднике, наше екосистеме и биодиверзитет - наводи се у саопштењу.

Већ је 66 француских департмана, што је више од две трећине укупног броја, на највишем нивоу упозорења на сушу. 

Министар Беку рекао је да је једини начин максимално пооштрити рестрикције воде како би се избегла ситуација да је више нема. У областима у којима је издато упозорење о ванредној ситуацији, већ су ступила на снагу ограничења за заливање голф терена, пуњење базена, заливање башта и прање аутомобила. У неким областима више није дозвољено покретање фонтана.

Главни град Париз стављен је у први ниво критеријума упозорења на сушу, а град већ предузима мере за ограничавање употребе воде, укључујући заливање паркова само ноћу.

У недавном, шестом извештају о процени Међувладиног панела за климатске промене (IPCC), научници су рекли да би климатске промене изазване људским деловањем допринеле "повећаној вероватноћи и озбиљности утицаја суша" у неколико региона. Климатске промене ће вероватно утицати и на друге екстремне временске неподогоде као што су, на пример, поплаве.

Према истраживању, Шпанија и Португал суочене су са највећом сушом у последњих најмање 1.200 година, што је изазвало бројне последице у областима производње хране и туризма. Већина кише на Пиринејском полуострву пада зими, док влажни таласи ниског притиска долазе са Атлантика. Али систем високог притиска на обали, назван Високи Азори, може блокирати фронтове влажног таласа. Истраживачи су открили да су овакве појаве до 1850. године виђане једном у десет зима, док су после 1980. присутне сваке четврте године. Ови екстреми такође потискују влажно време на север, што ће изазивати доста снажније пљускове на северу Уједињеног Краљевства и у Скандинавији. 

- Број таквих максимума на Азорима у последњих 100 година је заиста без преседана када се погледа претходних 1.000 година - рекла је др Каролин Уменхофер, чланица истраживачког тима са Океанографског института Воодс Холе у САД.

Ове године мај је био најтоплији месец икада забележен у Шпанији. Шумски пожари у којима је погинуло десетине људи у региону уследили су након топлотног таласа који је био 10 појачан због климатске кризе, док је река Техо, најдужа у региону, у опасности да потпуно пресуши, кажу еколози.

У Шпанији, количине воде у резервоарима тренутно су за 31 одсто ниже од десетогодишњег просека. У Португалу, хидроелектрична енергија ускладиштена у резервоарима за воду је упола нижа од просека у претходних седам година. Обе земље биле су врло погодне за  за шумске пожаре, што се нажалост и догодило.

Извор реке Темзе у Енглеској померио се осам километара низводно први пут у историји, преносе британски медији.

Иако се делови речног корита у Глостерширу редовно исушују током лета, стручњаци кажу да је забрињавајући знак утицаја климатске кризе чињеница да Темза извире тако далеко низводно.

То се догодило након више недеља сушних периода и температура које су прошлог месеца у деловима Уједињеног Краљевства премашивале 40 степени Целзијуса.

Кристин Колвин, директорка у Риверс Трасту, организацији за очување околине, рекла је да "оно што видимо на извору славне реке Темзе, нажалост, симболизује ситуацију с којом се суочавамо широм земље, сада и убудуће".

У месту Кауб, у Немачкој - кључној транзитној тачки за превоз робе преко реке Рајне - ниво воде пашће на тако ниске нивое да би саобраћај њоме можда могао да буде онемогућен, а то би могло да угрози земљу и економски.

Протежући се на око 1.288 километара од Швајцарске до Северног мора, Рајна је кључна за испоруку и извоз уља за ложење, бензина, угља и других роба. Низак водостај значи да теретњаци морају да смање оптерећење како би могле да плове реком.

- Пошиљке угља су већ органичене ниским водостајима јер је мање бродова доступно, а они који су спремни за употребу носе мање терета. Трошкови испоруке угља стога се повећавају, што заузврат повећава трошкове рада постројења на угаљ - наводи се у саопштењу немачког добављача енергената EnBW АГ.

Научници који изучавају климатске промене упозоравају да се екстремни временски услови попут суша, топлотних таласа и шумских пожара дешавају све чешће. У великом делу европског континента овог лета су измерене до сада највеће температуре због којих су реке пресушиле, а у многим областима су уведена ограничења за коришћење воде.

Неповољна предвиђања за наредне месеце могу угрозити снабдевање водом и вероватно ће тај ресурс бити на највишој цени у Европи. Интегрисано управљање водним ресурсима је од виталног значаја за обезбеђивање одрживе количине воде доброг квалитета за све кориснике воде и укупну животну средину.

Док су стратегије за ублажавање суша сада од највеће важности, тако је и решавање основног узрока проблема, убрзања климатских промена и њиховог нарушавања циклуса воде на планети, најважнији геостратешки задатак свих европских и светских стручњака.

Научница Ема Гилберт из Британског антарктичког завода каже за BBC да морамо да трагамо за решењима за климатске промене док истовремено прилагођавамо начин живота последицама које су оне изазвале, док аналитичарка Катарина Глигоријевић истиче да је неопходно предузети мере и адаптирати се на новонастале услове. 

- Основне мере које треба разматрати у области пољопривреде, односе се на доношење стратешких докумената и целокупно вођење аграрне политике. Очувањем природних вредности и ресурса, могу се значајно ублажити неповољни климатски утицаји на локалним нивоима. Наводњавање је један од кључних механизама за адаптацију на сушу, обзиром на то да се у будућности очекује смањење количина падавина. Повећање наводњаваних површина по сваку цену и без сагледавања утицаја на остале елементе животне средине, може врло лако изазвати додатне проблеме у прилагођавању на климатске промене, стога наводњавање мора бити планирано на одржив начин и не сме проузроковати проблеме у другим секторима. Јако важне мере превенције представљају подизање и очување високе вегетације директно уз пољопривредне површине, подизање ветрозаштитних појасева, као и очување влажних станишта. Издаци за енергетске потребе у пољопривредној производњи (транспорт, обрада земљишта, грејање пластеника, наводњавање, складиштење и прерада производа) значајно ће порасти услед глобалних климатских промена, због чега је веома важно пронаћи стратешка решења за рационализацију потрошње и повећање ефикасности коришћења енергије у пољопривреди. Мере превенције које примењују сами пољопривредници су избор нових раса/сорти, измена начина обраде земљишта, гајење нових биљака које до сада нису гајене на нашим просторима, примена система за наводњавање, измене у начину коришћења и врстама ђубрива, измене у датумима сејања култура, примена заштитних мера (противградне мреже, дефрост мреже), унапређење механизације, осигуравање усева и стоке, као и формирање задруга. За планирање и одговарајућу примену ових мера, индивидуалним пољопивредницима неопходно је пружити саветодавну помоћ, обезбедити обуку за нове технологије и обезбедити финансијске механизме за подршку у примени адаптационих мера - закључује она. 

Др Сузана Ђорђевић Милошевић каже да постоје начини да се умање ризици, али не у мери која омогућава да се очува садашњи начин и врсте производње.

- Да би они били доступни за широку употребу, знање из науке, струке и рад пољопривредника мора се боље ценити и подржавати. Научна сазнања, опрема, технологије не могу бити привилегија великих и богатих. Мали фармери се не требају уништавати. Једино су мали системи довољно флексибилни да се у конкретним условима сваке микролокације могу прилагодити. Не може се гасити производња хране у планинама, а при том раскопавати и загађивати, а интензивирати производња у равницама и имати дугорочно квалитетан ресурс земљишта, који ће да се опире климатским променама и обезбеђује трајно прехрамбена сигурност. Не могу се скраћивати ланци кружења хранљивих материја и поједностављивати екосистеми, а да се очекује стабилност екосистема. Потребе за биомасом морају се задовољавати кроз диверзификацију коришћених биолошких ресурса, што не значи да месо треба заменити 3Д принтовима од лабораторијски синтетизованих протеина, већ повећањем разноврсности материјала који се користе из природе и који се производе у агроекосистемима, као нпр уз помоћ гљива, инсеката и слично. Агроекосистеми се морају усложнити, као нпр. ширењем агрофорестри система, јер они помажу очувању земљишта и успостављању територијално специфичних агроекосистема, који су у стању да најбоље балансирају и искористе услове животне средине у конкретним условима ( уместо досадашње праксе насилног имплантирања истих технологија у различите амбијенте) - наводи она и закључује: 

- Водни ресурси морају постати приоритет очувања - не распродају, не загађењу, не расипању, да прикупљању, чишћењу и рециклирању, вишеструком коришћењу... Земљиште и његово здравље, као живог система основа је смањења ризика од суше. Нема те воде, која ће помоћи усеву на земљишту ниског ретенционог капацитета, поремећене структуре и умртвљеног.

БОНУС ВИДЕО: Гром удара у Голубачку тврђаву - камере забележиле нестварну сцену