"НАЈГОРИ СМО У ЕУ" Хрвати "пукли" па признали да им је економија пропала, једва "крпе крај с крајем"
Коронакриза је знатно раширила песимизам међу хрватским грађанима, показује истраживање које је спровела ЕУ
Коронакриза је знатно раширила песимизам међу хрватским грађанима, показује истраживање које је спровела ЕУ, чије резултате преноси загребачки Институт за јавне финанције (ИЈФ).
КОРОНА УГРОЗИЛА НАЈРАСКОШНИЈУ ПЕЋИНУ СРБИЈЕ: Мање туриста него лане обишло спелеолошки бисер покрај Деспотовца
ЂОРЂЕВИЋ: Неопходно је обезбедити макроекономску стабилност и одржати привредну активност у Србији
БАТ ФАБРИКА У ВРАЊУ ОБЕЛЕЖИЛА 135 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Иако је рад од куће током коронакризе за многе постао делом нормалан, у Хрватској се јако раширио страх од губитка посла, као и од даљег урушавања финансијске ситуације, коментарише Предраг Бејаковић у новом Актуалном осврту ИЈФ-а, под називом "Утицај коронавируса на живот и рад грађана у ЕУ". Хрватска је тако, уз Грчку, чланица ЕУ у којој међу грађанима влада највећи страх од погоршања финансијске ситуације, показало је истраживање Еурофоунда, које је спроведено током јула.
Хрвати једва крпЕ крај с крајем, по томе су најгори у ЕУ
Уз то, Хрвати се у ЕУ највише жале да једва састављају крај с крајем, односно почетак и крај мјесеца. У јулу је, наиме, 23 одсто испитаника у Хрватској извештавало о великим тешкоћама с превазилажењем почетка и краја месеца. С друге стране, само је девет одсто хрватских испитаника очекивало да ће се њихова финансијска ситуација у наредна три месеца поправити. Поређења ради, у Естонији је с оптимизмом у своју финансијску будућност тада гледало 24 одсто испитаника, а у Литванији 18 одсто, примећују у Институту за јавне финанције.
- Према овом извештају, грађани Хрватске наводе знатне финансијске и егзистенцијалне проблеме, такозвано крпање краја с крајем, које је готово највише у ЕУ, врло су песимистични у погледу своје будуће финансијске ситуације и слабо верују у националну владу и ЕУ - оциенио је Бејаковић у Актуалном прегледу.
Бејаковић сматра да грађани нису довољно упознати са свиме што се на националном и еуропском нивоу ради како би им се помогло током коронакризе. Стога препоручује усвајање јасне комуникацијске стратегије, као и подстицање еуропске солидарности.
- Тиме би се вероватно и у Хрватској могло повећати поверење у владу на националном и ЕУ нивоу, које је засад врло ниско - поручује Бејаковић.
Жене и млади најугроженији су на тржишту рада које је погодила коронакриза
Истраживање Еурофоунда открива још неке занимљивости. Примера, поређење одговора прве рунде истраживања из априла, када је практично цела ЕУ била затворена, и одговора из јулског круга истраживања показује да је на тржишту рада у ЕУ знатно погоршан положај младих. Надаље, резултати указују на то да су у јеку коронакризе без посла чешће остајале жене него мушкарци, као и да је, упркос раду од куће, нарушена усклађеност пословног и приватног живота.
Знатно је већа опасност од губитка посла код самозапослених него код запослених особа, наводе у ИЈФ-у, позивајући се на истраживање. Такођер, пуно је већа опасност од губитка посла код особа са средњом школом или нижим ступњем образовања. С друге стране, истичу у ИЈФ-у, најмању веројатност да ће изгубити посао имају мушкарци у добу од 35 до 49 година и високообразовани радници.
- На нивоу целе ЕУ најважнији је закључак да су, због врло негативног утицаја коронавируса, снажно повећане међугенерацијске и родне неједнакости - закључује Бејаковић у Актуалном осврту.
Иначе, други круг истраживања је Еурофоунд спровео у јулу на подручју целе ЕУ, а резултате је објавио крајем септембра. Истраживањем је било обухваћено 87.477 испитаника, а спроведено је е-анкетирањем.