НБС: ИНФЛАЦИЈА УСПОРАВА! До краја године требало би да буде преполовљена
Из Народне банке Србије стижу умирујуће вести - инфлација успорава и до краја године требало би да буде преполовљена. Вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић каже за РТС да успоравање инфлације ипак не значи да "цене могу у рикверц", али најављује да ће већ средином следеће године инфлација ући у циљани коридор. Професорка Јелена Жарковић сматра да, чак и ако се позитивне прогнозе обистине, пад инфлације од пар процентних поена неће пуно значити потрошачима.
Инфлација је и даље највећа глобална брига. Растуће цене сваки четврти грађанин у свету оцењује као највећи проблем данашњице.
Из Народне банке Србије стижу умирујуће вести - инфлација успорава и до краја године требало би да буде преполовљена.
Ипак, вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић истиче да успоравање инфлације не значи аутоматски да "цене могу у рикверц".
- О томе смо разговарали током мајског извештаја о инфлацији, пре неких десетак дана. Посматрамо, меримо и комуницирамо две мере инфлације - прва је међугодишња инфлација, она је за 1,1 процентни поен нижа у односу на међугодишњу инфлацију из марта. Друга категорија коју меримо јесу месечне стопе инфлације - објашњава Ивковићева.
Наглашава да се неколико шокова спојило и да смо имали прилично високе месечне стопе раста цена, не само у Србији, већ свуда у свету.
- Ако погледате Србију, од априла прошле године до фебруара, ако изузмемо децембар, те месечне стопе раста су биле преко један одсто, углавном 1,5 одсто, што је прилично високо и није уобичајено. У марту је било 0,7 одсто. Ако гледамо у наредном периоду, када изузмемо месеце у којима ће доћи до корекције цене електричне енергије и гаса, имаћемо ниске месечне стопе инфлације које ће бити генератор снижавања међугодишњих стопа инфлације - најављује Ивковићева.
Најављује да ће већ средином следеће године инфлација ући у циљани коридор – 3 /- 1,5 одсто.
ртс / Извор: Фото: Printscreen
"Пад инфлације од пар процентних поена неће пуно значити"
Професорка Јелена Жарковић сматра да, чак и ако се позитивне прогнозе обистине, пад инфлације од пар процентних поена неће пуно значити потрошачима.
- Мислим да би пре требало да се у јавности прича о томе зашто су цене тако високе. Ми јесмо имали прогнозе да ће централна и источна Европа више бити погођена инфлацијом када је све ово почело, али зашто је баш Србија у самом врху? - пита професорка Жарковић.
Каже да би фактори који повећавају трошкове произвођачима, посебно произвођачима хране, требало полако да попуштају, али да се у продавницама то не види. Истиче да се највероватније ради о веома високом расту профита односно трговинских маржи у трговинским ланцима.
Професорка Жарковић каже да приватним произвођачима не може да се нареди коју ће цену одредити, али да удружења потрошача треба да изврше притисак, као и да посла има и за државу која мора да провери да ли су нарушена нека правила конкуренције.
ртс / Извор: Фото: Printscreen
"Део који иде пољопривреднику је врло мали"
Ана Ивковић подсећа да су пољопривредни произвођачи били суочени са две суше, на шта се надовезао раст цене енергената и хемикалија.
- У случају Србије, једна трећина цене пољопривредних производа односи се на хемикалије и енергенте. Ако ту додамо и сировине, то су већ две трећине. По основу тих компоненти, очекујемо да дође до пада цена воћа и поврћа. Видимо да би у трећем тромесечју воће и поврће могло да забележи пад од 10 одсто, а у четвртом тромесечју 6,1 одсто - наводи Ивковићева.
Ипак, професорка Жарковић наглашава да је у структури цена производа део који иде пољопривреднику врло мали.
Каже да је зато велико питање колико су заиста поскупљења била оправдана растом реалних трошкова производње, а колико изазвана жељом да се искористи тренутак и остваре већи профити.
"Раст зарада не може да амортизује раст цена и каматних стопа"
Ана Ивковић наглашава да Народна банка Србије трговинским ланцима указују на проблем високих маржи на који реагује повећањем референтне каматне стопе.
- То смањује расположиви доходак становништва, а то онда смањује тражњу и на крају се види у нижем реалном промету у трговини на мало - објашњава Ивковићева и истиче да се на дужи рок то не исплати.
Професорка Жарковић истиче да, у сваком случају, није реалан повратак у време пре почетка инфлације и да је пад животног стандарда неминован.
-Ни раст зарада који је пратио инфлацију и дошао почетком ове године не може никако да амортизује раст цена и каматних стопа - каже Жарковићева.
"КАД ГОД ОПУСТОШИТЕ СРБИЈУ, МИСЛИТЕ ДА СТЕ ЈЕ НАПАДИМА УНИШТИЛИ, СРБИЈА СЕ ПОДИГНЕ!" Моћна порука председника Вучића: "Зато што Србин има НЕУНИШТИВУ ДУШУ!"