ВИШЕ НЕМАЧКИХ ИНВЕСТИЦИЈА НА БАЛКАНУ? Ево ко може да рачуна на Немачка улагања
Слабост глобалне привреде је подоста утицала на ланце снабдевања многих немачких фирми, у којој мери то утиче на земље западног Балкана?
Многе немачке фирме преиспитују своје ланце снабдевања, откако су се њихове слабости показале у пандемији. Да ли постоји шанса да од тога корист извуку земље западног Балкана?
Како променити ланце снабдевања да би били мање подложни поремећајима који су се појавили током пандемије корона-вируса? Један од могућих одговора гласи: можда би било боље када добављачи и производни погони не би били сувише далеко од седишта фирме, пише Дојче Веле.
Кад фирме повуку своја улагања, то се у жаргону предузетника назива "ресхоринг" или "неарсхоринг". За немачке фирме то би могло да значи следеће: мање добављача у Азији, а више у источној и југоисточној Европи. У тим регионима зато тренутно полажу велике наде у инвестиције из Немачке.
У ЈУНУ СТИЖЕ НОВАЦ, А БОГА МИ И ИДЕ: Детаљан списак пореза које морамо да измиримо до краја овог месеца
Министар Момировић изнео детаље српске инвестиције вредне 60 милиона евра: Отвара се и 160 радних места (ФОТО/ВИДЕО)
"У БРИСЕЛУ ЗАПАДНИ БАЛКАН НАСТУПАО КАО ЗАЈЕДНИЧКИ ФРОНТ" Премијерка открила детаље заокрета у Бриселу
Међутим, још ништа од тога не може да се види – што није изненађење с обзиром на то да пандемија још није прошла. -До сада, пандемија није имала готово никаквог ефекта на ресхоринг и неарсхоринг у средњој, источној и југоисточној Европи, оцењује Олга Пинђук у мајском извештају бечког Института за међународне економске студије (WIIW).
У последњих годину дана директне инвестиције из иностранства у те регионе смањене су за 45 одсто. Изгледи за опоравак ове године су, сматра Пинђук, у већини привредних грана мале, осим када је реч о ИТ-сектору и енергетици.
Олга Пинђук се у свом делу извештаја базирала на тренутну ситуацију и блиску будућност, а њен колега из бечког института Бранимир Јовановић испитивао је средњорочни и дугорочни потенцијал земаља западног Балкана. Притом се ослањао на анкете Немачке трговинске и индустријске коморе (ДИХК), Немачке привредне коморе у иностранству, као и на сопствена истраживања.
-Студије показују да немачке фирме размишљају о промени својих ланаца снабдевања, а западни Балкан је један од региона који је природни избор, каже Јовановић.
Више немачких инвестиција на Балкану?
Плате на западном Балкану су ниске, немачки менаџери регион оцењују као "културно сродан", а ни степен образовања "није лош", каже Јовановић.
Истовремено, готово половина свих немачких предузећа која послују у иностранству имала је од почетка пандемије проблема са снабдевањем или логистиком. То је показало истраживање Немачке трговинске и индустријске коморе (ДИХК) спроведено међу 2.400 фирми. Две трећине њих зато планирају да промене своје ланце снабдевања.
Питање је, међутим, да ли ће се ти планови заиста и спровести. И да ли ће се ту нешто догодити када је реч о земљама западног Балкана.
Јовановић сматра да је то вероватно, зато што су те земље тако мале, -Довољно је да се неколико немачких фирми одлучи за то, каже Јовановић. -Тренутно само око један одсто свих немачких директних улагања у иностранство одлази на западни Балкан. Свака промена тамо би имала би велики утицај.
Исто се односи и на предузећа из других земаља, јер Немачка није чак ни највећи инвеститор на нивоу региона.
Који су проблеми?
Међутим, изгледи за већа улагања из иностранства су, како каже Јовановић, везани за један важан услов, -Владе у региону требало би да одраде своје домаће задатке, ако желе да профитирају од позитивних трендова који ће вероватно да наступе након пандемије.
Балканске земље лоше пролазе када се пореде на европском нивоу, поготово када је реч о томе како тамошње владе управљају. Корупција и недостатак правне сигурности одвраћају инвеститоре. -Ако владе не учине ништа и наставе као и до сада, онда ће сав потенцијал остати неискоришћен, упозорава Јовановић.
Поред тога, он критикује досадашњу стратегију већине балканских држава да привлаче инвеститоре ниским платама и порезима. -Инвеститорима није важно само то, они желе и квалитет, а то подразумева добро обучену радну снагу, као и функционалне институције и инфраструктуру, наглашава Јовановић.
Боље је наступити заједнички
Србија ту пролази нешто боље од осталих земаља у региону. Та земља привукла је и улагања у производни сектор. Новац тамо долази и из Кине.
Међутим, земље западног Балкана требало би мање да се концентришу на међусобну конкуренцију. Уместо тога, оне би себе требало да сагледавају као јединствен регион. Укупна производња свих тих земаља тренутно је једнака бруто домаћем производу Словачке. Заједно би биле јаче, а уједно и занимљивије за инвеститоре, каже Јовановић.
-Кад би постојала већа сарадња и стратегија за читав регион, те земље би могле да привуку боље и веће фирме, а оне у том случају не би биле активне само у једној земљи, већ и преко граница, каже Јовановић.
Иако истраживач бечког института сумња да ће се услови у региону заиста побољшати, он се ипак нада да ће шансе које пружа могућа промена у ланцима снабдевања бар повећати вероватноћу да ће до промена доћи.