БЕРЛИН НА ИВИЦИ КОЛАПСА ЗБОГ РАТА У УКРАЈИНИ? Сукоб са Русијом сваког Немца кошта 2.000 евра
Рат у Украјини изазвао је глобалну кризу коју поједине земље и њихови грађани дубоко осете.
Док болесни у Немачкој леже по ходницима, а испред клиника вијуга конвој паркираних возила хитне помоћи чије особље нема где да смести пацијенте, инфлација туче све рекорде, а грађани седе у хладним становима, званичници у Берлину шаком и капом захватају у државну касу да би војно помогли Украјину. Прелиминарне процене кажу да ће колективни губитак националне привреде, од 2020. до краја ове године, бити безмало 600 милијарди долара.
Највећу европску економију, сукоб у Украјини коштаће, само током ове године, 175 милијарди евра, што је 2.000 евра по становнику, пише у извештају немачког Института за економију (ИВ). Аутори студије, пореде тренутну ситуацију са замишљеним сценаријем у ком није било војне операције у Украјини, или проблема које је овај сукоб донео, као што су експлозија цене енергената, инфлаторна спирала и дубоки поремећаји у снабдевању. Израчунали су да ће реални губитак немачке привреде од сукоба у Украјини идуће године изнети чак 4,5 одсто БДП.
ШОЛЦ НАЈАВИО ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ! Канцелар открио шта Немачка планира - мере се већ предузимају, ОВО је нови циљ
"ПУТИН НИЈЕ ПРЕТИО НИ МЕНИ НИ НЕМАЧКОЈ" Шолц демантовао Западну реторику - "Упутио сам им јасну поруку Москви"
ШОЛЦ БЕСАН ПОСЛЕ САСТАНКА СА ПРЕМИЈЕРКОМ ИТАЛИЈЕ: Стао у гард Американцима и Бајдену, смогао је снаге да им пружи ОТПОР
У студији се истиче да се избијање непријатељстава у Украјини поклопило са ионако тешком економском ситуацијом у Немачкој. Економисти подсећају да је савезна развојна банка у земљи, КфВ, већ упозорила на претњу коју просперитету Немачке, стварају недостатак квалификованог особља и недовољни раст продуктивности.
Порески обвезници негодују, опозиција огорчено упозорава на огромне безбедносне ризике, али се канцелар Олаф Шолц правда "пакетом мера које је влада усвојила да олакша грађанима невоље у које су упали због руске интервенције у Украјини". Домаћа јавност љута је због улоге послушника коју је Немачка заузела према САД, како је то формулисала Севим Дегдален, шефица посланичког клуба Левице у Бундестагу, "Берлин је отворено признао да је вазал Вашингтона".
Као својеврсна потврда те оцене путују ових дана преко Атлантика бројне похвале Џозефа Бајдена, шефа Беле куће на адресу немачке савезне владе. Амерички председник посебно истиче поштовање према канцелару Шолцу. Убрзо пошто је Бајден најавио испоруку америчких тенкова Украјини, он се захвалио Шолцу за "његово вођство и непоколебљиву посвећеност". Немачка је "близак пријатељ", поручио је шеф Беле куће. Оба председника, први пут су одобрила испоруку тенкова у ратну зону, што је изузетна промена курса.
У немачком случају, међутим, цена те промене могла би да буде тешко платива, будући да је Берлин, први пут од Другог светског рата, признао своје територијалне аспирације и жељу да свој утицај шири на Исток, додуше на далеко мирољубији начин него што је, остварујући своју девизу Дранг нах остен, радио нацистички вођа, Адолф Хитлер.
Али, хвалоспеви не значе да је однос између Немачке и САД чист. Њега, наиме, све конкретније креира украјински лидер Владимир Зеленски. Борба за подршку Украјини, оставила је трага на трансатлатске везе, а дуготрајно немачко отезање, упркос коначној одлуци да тенкови "леопард 2" крену у Украјину, ставља и будућу сарадњу на тешко искушење. Нико од западних партнера тренутно не претпоставља да ће се рат у Украјини ускоро завршити. Једноставним језиком речено, то значи да су нове одлуке о даљој војној помоћи, о слању више тенкова, теже опреме, ракета већег домета или чак борбених авиона, само питање времена, пише немачка штампа.
"Дојче веле" поставља питање како би Немачка реаговала ако би Украјина заиста кренула у ваздушне нападе на велике руске градове? Или, ако би предмет расправе био поновно заузимање Крима? Ово су питања на која Берлин мора брзо да одговори.
Америчка администрација овог пута је спасила Немачку, Вашингтон је направио огромне уступке Берлину у спору око тенкова, тврде западни аналитичари. Зато што је немачка влада, наговестили су званичници америчке владе, само желела да снабдева Украјину немачким тенковима, у блиској сарадњи са САД.
Амерички медији коментаришу да је, у намери да прекине блокаду, Бајден поступио против (савета) са домаћег терена и одлучио се за заједничке испоруке тенкова са Немачком. Не желећи да преузме суверено вођство по овом питању, Шолцова влада је, затим, довела Бајдена у врло незгодан положај. Што је још горе, Берлин је ризиковао да разбије западну коалицију и тако оснажи руског лидера Владимира Путина, пишу медији.
Америчко решење за сада, спасава образ. Тенкови "абрамс" из САД неће бити доступни Украјинцима барем још неколико месеци, а и Пентагон планира да пошаље релативно мали број оклопних возила. О независности Немачке и Европе у погледу одбрамбене политике, довољно говори чињеница да је америчка одлука била Немачкој предуслов за деловање.
Захваљујући Бајдену, имиџ јаког савеза је, за сада, враћен. Али, Немачка не би требало да се осећа сигурно, пошто водећа улога САД никако није загарантована. Један број америчких републиканаца, који имају већину у Представничком дому, прете да ће блокирати средства Украјине. Нејасно је и ко ће управљати богатством САД после председничких избора, догодине.
На крају, али не и најмање важно, и Бајден и Шолц, имали су добре разлоге за и против испоруке тенкова. Али, досадно напред-назад, хаотична комуникација и нагли преокрети подстакли су утисак да аргументи који важе једног дана можда више не важе следећег, констатује штампа.
До сада већина грађана САД подржава средства за Украјину, али према анкетама подршка опада.