ДРЖАВИ ЗА ХЕКТАР НАЈВИШЕ 288 ЕВРА ГОДИШЊЕ! Ко су највећи закупци - у најам узимају и по 5.000 хектара, а једна фирма убедљиво доминира

Највећи закупци државног пољопривредног земљишта, поред неколико српских компанија, су и оне чији власници имају пасоше других држава, попут Уједињених Арапских Емирата, Хрватске и Русије, а цена коју годишње плаћају за најам српских ораница креће се од 206 до 288 евра по хектару на годишњем нивоу.

СВЕ ШТО МИРИШЕ НА НОВО, ДОБРО ЈЕ, ЧАК И БАНКА: Ево како можете прећи из једне филијале у другу и рефинансирати кредит

СВЕ ШТО МИРИШЕ НА НОВО, ДОБРО ЈЕ, ЧАК И БАНКА: Ево како можете прећи из једне филијале у другу и рефинансирати кредит

УСВОЈЕН ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА: Шта он значи за мајсторе, и ко више неће смети да вас зове?

УСВОЈЕН ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА: Шта он значи за мајсторе, и ко више неће смети да вас зове?

ВЕЛИКО ПОВЕЋАЊЕ ЦЕНЕ РАДНОГ САТА У СРБИЈИ: Захваљујући одлуци Владе, мораће знатно више да вас плате

ВЕЛИКО ПОВЕЋАЊЕ ЦЕНЕ РАДНОГ САТА У СРБИЈИ: Захваљујући одлуци Владе, мораће знатно више да вас плате

Рекордер са iznajmlljenih 4.250 хектара је компанија Ал Равафед из Уједињених Арапских Емирата, али шампион по висини закупнине је ипак домаћа фирма "Маглић" која за хектар плаћа 288,35 евр. Додуше, ова фирма, значајно мање новца уплаћује у буџет Србије јер у најам узима 1.423 хектара за који годишње издвоји 410.322 евра док Ал Равафед у српску касу уплати 1.059.652 евра. Према подацима АПР, законски заступници ове фирме су Емил Моукарзел Абделрахман Abdulla Абделрахман Abdulla АлМаазми.

Подаци показују да се на списку највећих закупаца налази и фирма "Стари Тамиш" из Панчева, у којој капитал имају и чланови породице Мирослава Алексе, која је у најам узела 3.754 хектара. За најам хектра плаћа 234,4о евра што парктично значи да годишње по овом основу издвоје 877.825 евра. Ова породица у буџет Србије додатно уплаћује и 337.208 евра и то за најам 1.216 хектара ораница од стране њихове компаније Алмекс из Панчева. Поред тога, они поседују и земљиште у свом власништву од близу 10.000 хектара због чега су избили и на друго место српских велепоседника.

Међу рекордерима је са 2.311 хектара је и ДОО "Пољопривреда" из Сенте, по подацима АПР као власници капитала воде се Бранко Грубор, Жељко Радановић, која је по најнижој цени изнајмила пољопривредно земљиште од државе. Они по хектару плаћају 206,28 евра што је скоро за 80 евра мање од оне која држава рентира "Маглићу".

Из ње по површини је ПИК "Бечај", који за 2.274 хектара, плаћа 606.521 евро али и АД Зобнатица из Бачке Тополе, која од државе рентира 1.307 хектара. Оно што је интересантно одговорна лица, по подацима АПР, су иста као и у компанији Ал Равафед, из Емирата а то су Емил Моукарзел Абделрахман Abdulla Абделрахман Abdulla АлМаазми. Они годишње за ове површине издвајају 331.063 евра.

Треба да се зна да су ово најскупљи хектари које држава даје у најам и сви су у Војводини. У другим деловима Србије цена је углавном нижа. Оно што је важно, то је да цену закупа одређује локална самоуправа. Општина расписује лицитацију, а цена по хектару зависи од величине парцеле, квалитета, односно класе земљиште, договора о дужини закупа, као и чињенице да ли се земљиште граничи са земљиштем које потенцијални закупац већ обрађује.

За разлику од државе, паори своје оранице пак у закуп дају за много већу цену, која се у зависности од квалитета земље и места где се налази, крећу и изнад 1.000 евра по хектару.

Бранко Лакић, в.д. директора Управе за пољопривредно земљиште недавно је рекао да иако су оранице на које држава полаже право значајно смањене, површине које издаје у закуп али и приходи који се по том основу стичу, су готово исти.

- Они су чак и већи него пре девет, десет година што је резултат планирања низа активности Министарства пољопривреде које предузело преко Управе за пољопривредно земљиште у претходних неколико година. Примера ради 2011. године држава је давала у закуп 260.807 хектара, 2015. 254.937 хектара а прошле године Управа је закључила уговоре о закупу од преко 278.000 хектара.То показује да су површине углавном веће или исте као пре десет година с тим што држава у 2020. години у власништву има око 120.000 хектара мање земље него што је имала у ранијем периоду - наводи Лакић.