НОВИ ПРОБЛЕМ ЗА ПОДСТАНАРЕ У СРБИЈИ Поред огромних кирија станодавци им траже и ово - која су права и када могу да вас избаце?
Када се десио нагли преокрет на тржишту некретнина, отприлике пре две-три године (а онда је стање само "јачало"), постали смо свесни да су подстанари све више угрожени.
Наиме, цене су рапидно расле, те смо тако у релативно кратком року дошли до просечне цене квадрата у Београду од 2.409 евра. Када су цене издавања у питању, у марту је дошло до повећања цена за више од 1.50 одсто, у односу на фебруар ове године, а највећи скок цена издавања забележен је у Крагујевцу.
Ту је просечна цена за двособан стан 265 евра, у Београду износи 700 евра, а у Нишу - 337 евра.
Србија, притом, није усамљена у овом "тренду". Ипак, код нас се десио један ретко виђен феномен, а то је масовни долазак Руса (мада и Украјинаца) - након напада Русије на Украјину.
АСТРОНОМСКЕ ЦЕНЕ СТАНОВА: Ево где су некретнине скупље него у Београду - Гоч најтраженији само због Ђоковића
ОВО НИСТЕ ОЧЕКИВАЛИ Драстично падају цене кирија - али, постоји једна цака која вас неће обрадовати
НОВО ПОВЕЋАЊЕ КАМАТНЕ СТОПЕ! Да ли су управо поскупели динарски кредити - ово је објашњење банке
Прилично ситуирани и спремни да започну живот што даље од рата и немира, Руси који су дошли у Србију и Београд - са дугорочним плановима - нису питали за цену.
Такав став је био само додатни "ветар у леђа" станодавцима да још више подигну цене. Ипак, овај пут наш фокус није на ценама, већ на односу станодаваца према подстанарима, као и на томе која су законска права подстанара и како могу да се заштите од евентуалних злоупотреба или дискриминације.
Шта каже наш закон?
Стручњаци из Службе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности расветлили су ову ситуацију.
- Колико смо, заправо, заштићени - тешко је рећи, али свакако да смо ми-грађани, први и последњи бастион одбране од евентуалних злоупотреба наших података о личности. Један од бројних задатака Повереника је подизање свести о правима грађана, прописаних Законом о заштити података о личности, али је у томе тешко бити успешан без учешћа грађана чији се подаци обрађују. Полако, али сигурно, ситуација се мења, људи су свеснији ризика него раније и укљученији у функционисање друштва, па смо уверени да ће, бар у погледу заштите података о личности, границе наших права бити немогуће детерминисати и мењати без нас самих - кажу из Кабинета поверника и додају:
- Када је у питању заштита података о личности, однос станодавац-подстанар карактерише узајамна размена података о личности, и то оних података неопходних за закључење уговора, што представља и правни основ обраде односних података.
Сви подаци који нису неопходни за закључење конкретног уговора су подаци које подстанар није дужан да открије станодавцу.
Британија, као пример негативне праксе
Закупци некретнина су подвргнути "екстремним" процедурама провере, јер су малтене у обавези да агентима и станодавцима који то захтевају од њих – шаљу личне податке, па чак и фотографије – тако да они могу да бирају између потенцијалних кандидата.
Усред најгорих услова на тржишту закупа до сада, пише Гардијан, активисти који се залажу за боља права кажу да агенти и станодавци тиме повећавају потенцијал за дискриминацију. Другим речима, ствара се привид о тзв. "идеалним" или пожељним кандидатима. Такве примере, додуше, виђамо и код нас. Сетимо се огласа за стан, где се траже само девојке.
Станари се охрабрују да "дају све од себе", тако што ће доставити што више личних података преко својих пријава, рекли су закупци за Обсервер, и објаснили да процес изгледа као писање радне биографије (ЦВ-ја).
Предност имају они који су, на пример, похађали Универзитет у Оксбриџу или Расел Групи, или који зарађују много. Потенцијални закупци су, такође, пријавили да се од њих тражи да дају агентима приступ својим LinkedIn профилима. Друге "тактике" које се усвајају укључују масовна гледања, подстицање станара да лицитирају преко тржишне цене или да унапред плаћају вишемесечну кирију.
Осим тога, власници станова крију детаљне информације о трошковима енергије.
- Понашање станодаваца којим се профилишу подстанари није новина и није ограничено на Велику Британију; и код нас се дешава да се станови и куће изнајмљују само паровима, девојкама, непушачима, особама без кућних љубимаца и слично, али и то треба посматрати у ширем контексту, односно из угла закуподавца, који поучен лошим искуствима или опреза ради, инсистира на одређеним критеријумима, које закупац треба да испуни - кажу из Службе Повереника.
Које су границе закона?
Даље објашњавају да, иако је обрада података о личности ван сврхе за коју се прикупљају - забрањена и кажњива, у пракси Повереник не располаже одговарајућим инструментима којима би могао да спречи описани вид понашања станодаваца.
То је, дакле, веома важно знати. Постоје неки лимити где закон не може да искаже свој потенцијал, те је пресудно да сами преговарате и постављате своје услове.
Између осталог, многи закупци инсистирају на овери уговора код нотара, или је то, барем, нешто што би требало да захтевају, али се у пракси ретко дође до реализације. Наиме, газде станова негодују, а станарима је на крају дана најважније да се уселе у жељени стан.
Може ли се то некако решити?
Према речима саговорника из Службе Повереника, "питање овере код нотара није уређено прописима, чија је примена у надлежности Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности".
Додатно, невезано за разне трендове - примећене последњих месеци, на пољу заштите података о личности у односу станодавац-подстанар, није било промена.