Новосађанин узгаја соколове

Соколар / Извор: YouTube Printscreen/dobrazemlja

Тешко ко би помислио да је у Србији могуће видети овако нешто.

Цела ова прича почива на чистом ентузијазму једног Новосађанина. Стјепан Башић има једину на међународној листи регистровану одгајивачницу за соколове у Србији, па чак и на Балкану.

Како је дошло до тога да Стјепан Башић постане одгајивач ових рођених убица?

Јер, подсетимо, соко својим оштрим кљуном може да убије плен и до пет пута тежи од њега самог. Томе би требало додати и чињеницу да их је веома тешко одгајити, па је Стјепан срећан када успе да одгаји двадесет примерака годишње.

- Тек после другог или трећег митарења млада птица је полно зрела да би могла да носи јаја или мужијак да би дао семе – објашњава Башић.

- У природи птица снесе од три до пет јаја, али се мени дешавало да од неких јединки имам и по осамнаест јаја – поносан је Башић.

Осим продаје соколова Арапима, Башић услуге нуди и пољопривредницима. У овом случају га зарада не интересује, али добија прилику да истренира своје животиње.

А у је још једна корисна примена ових пернатих убица.

- Већ се деценијама уназад сви велики аеродроми у свету имају соколарску службу која спречава птице галебове, голубе, вране, свраке… да слећу на писту и да праве штету на авионима – објашњава Башић.

- То су, наравно, велике материјалне штете, а може бити и људских жртава. Да би се све то спречило ту је биолошка заштита аеродрома, рибњака, депонија… Током епидемије птичијег грипа много су ме звали са депонија да растерујем галебове.

Подсетимо, соколарство је веома стара дисциплина и сматра се да је настала у Азији, највероватније око првог миленијума пре нове ере. И у средњем веку соколарство је било распрострањено широм Европе међу племићима. Тако су и Немањићи били љубитељи соколарства, а главни центар за одгајивање соколова налазио се недалеко од Студенице у селу Ђерекаре (од грчког дерекар– соколар). На двору Немањића је постојало звање соколар - који је носио соколове владару у лову. Верује се да је Деспот Стефан Лазаревић умро од срчане капи управо у лову са соколовима.