Огласио се професор Костић о фриленсерима: "Ако не плаћају порез, њихов бизнис не треба да преживи"
Костић подсећа да многи други ипак плаћају порезе и доприносе, наводећи пример касирки у продавницама које раде осам сати и примају минималац
Актуелна наплата пореза нема везе с евенуталном конкурентношћу рада фриленсера и бизнис модел чија конкуреност зависи од неплаћања пореза и не треба да преживи, сматра професор Правног факултета Светислав Костић.
Како је објаснио, порез је саставни део рачунице једне делатности, дајући пример и чињеницу да Србија нема излаз на море и да не можете да планирате бизнис који захтева да будете на пет километара од луке, јер ће он пропасти и да је то исто с порезима.
НОВО ПОСКУПЉЕЊЕ: Од четвртка биће потребно више новца за путарине у Србији, како ће изгледати нови ценовник?
КАКО ЈЕ ГРАД ЗЛАТА ДОБИО СВОЈУ ТИТУЛУ? Дубаи није увек изгледао као данас, једна ствар га је дигла у небеса
Пројекат Владе Србије и општине Велика Плана: Предшколска настава за 46 деце из друштвено осетљивих група
- Међутим, обезбедити излаз на море и уредити порески систем тако да не гуши, већ поспешује развој различитих делатности, није иста ствар. Држава не може тек тако да обезбеди грађанима природне ресурсе, али може да уреди законе који ће им омогућити да адекватно доприносе сопственом развоју, али и развоју земље и друштва - навео је он.
Костић подсећа да многи други ипак плаћају порезе и доприносе, наводећи пример касирки у продавницама које раде осам сати и примају минималац, а које не би требало да буду третиране горе од фриленсера.
Но, оцењује како постојећи систем "достиже границу неуставности" за људе који остварују мање приходе, а којима се нуди оптерећење несразмерно заради коју остварују.
- Прича није црно-бела. Постоје категорије које дефинитивно јесу угрожене, предложена решења код тих људи нису адекватна, али да мора да се узме у обзир шта смо тренутно у стању административно да спроведемо - сматра Костић.
Питање је само да ли је оно што је тренутно административно споводиво истовремено и наплативо?
Према рачуници Удружења радника на интернету, фриленсери нису у стању да исплате овај дуг, па чак ни према новом обрачуну који је Влада предложила.
Ту долазимо и до питања да ли би заправо истеривање права у овом случају заправо изазвало много већи удар на буџет Србије, него што би му допринело, али то је већ економско, а не правно питање.