НАЈВЕЋИ ЕКОНОМСКИ ПАД ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Еврозона у минусу, да ли је могућ опоравак после свега?
Европска комисија је у својој последњој економској прогнози, из јула 2020. године, оценила да је криза Ковид19 погодила европску економију више него што је било очекивано
Цела ЕУ, а првенствено 19 земаља Еврозоне, у 2020. години бележе највећи економски пад од Другог светског рата. Као последица кризе изазване пандемијом Ковид 19, земље које користе заједничку валуту евро у другом кварталу 2020. године бележе пад БДП од 14,7 процената у односу на исти период 2019. године, објавила је Европска агенција за статистику. За исти период, пад БДП на нивоу целе ЕУ износи 13,9 процената.
ПРЕДИЗБОРНА РЕТОРИКА ИЛИ ВИЗИЈА: Трамп жели "велику Америку", значи ли то "развод" од Кине
ДА ЛИ СЕ ОЧЕКУЈЕ НОВИ РАСТ РАТА КРЕДИТА У СРБИЈИ? Шта кажу банкари о кретању еурибора
СВЕТСКА БАНКА ИЗДАЛА ВАЖНУ ПРЕПОРУКУ НАШОЈ ЗЕМЉИ: На ова два приоритета Србија мора да се фокусира
Пад БДП у Еврозони прате и пад потрошње у домаћинствима, смањење извоза, као и повећање броја незапослених.
У Евростату кажу да је у другом кварталу 2020. године забележен најоштрији пад БДП и броја запослених од почетка сезонског мерења 1995. године.
Број запослених се у односу на почетак 2020. године године смањио за 2,9 процената у Еврозони, издаци за потрошњу домаћинстава смањили су се за 12,4 процента, а извоз је пао за 18,8 процената.
Европска комисија је у својој последњој економској прогнози, из јула 2020. године, оценила да је криза Ковид19 погодила европску економију више него што је било очекивано. Предвиђања ЕК су да ће се БДП Еврозоне у 2020. години смањити за 8,7 процента, а порасти за 6,1 одсто у 2021. години.
Значајан економски пад у 2020. години очекиван је за Француску, Италију и Шпанију, док се мањи предвиђа за Немачку, Холандију и Пољску.
Када је реч о тржишту рада, у Европској комисији наводе да се значајно мањи број радних часова током трајања пандемије није претворио у велики број незапослених у ЕУ.
Повећање броја незапослених је, за сада, релативно мало у односу на снажан пад економских активности, што разликује ЕУ од остатка света, наглашено је у Бриселу.
Поред оцене да су извесна економска побољшања примећена крајем јуна и почетком јула, у Бриселу су упозорили на то да је пут ка привредном опоравку Еврозоне, али и целе ЕУ, и даље несигуран због непредвидивости тока пандемије COVID 19.
Као могући нови камен спотицања европске привреде, који ће променити све досадашње бројке прогнозе на још горе, упозоравају на могуће поновно увођење ванредних мера и затварања због новог таласа Ковид19, чега смо управо сведоци широм ЕУ.
Да би санирала последице пандемије, ЕУ је у јулу усвојила и највећи заједнички буџет у својој историји. Укупан износ буџета за период 2021-2027 и новооснованог Фонда за оправак износи 1.824 милијарде евра.
ЕУ је договорила Фонд за опоравак ЕУ у износу од 750 милијарди евра који ће, по први пут у историји ЕУ, бити финансиран заједничким задуживањем ЕУ, путем обвезница, на светским тржиштима капитала, са роком за отплату позајмице до краја 2058. године.
Већ у октобру, да би заштитила радна места и задржала људе на послу, Европска комисија издала је уводну социјалну обвезницу у износу од 17 милијарди евра.
И док већина грађана ЕУ, њих 54 процената, подржава мере које ЕУ уводи у циљу економског опоравка, чак 39 процената испитаника каже да је криза изазвана COVID 19 већ утицала на њихов лични доходак, а додатних 27 одсто грађана очекује такав ефекат у будућности.
Према новом Евробарометру, спроведеном у јулу и августу, 64 процента Европљана мисли да је економска ситуација лоша, а 42 одсто да ће се економија њихове земље опоравити од негативних ефеката избијања корона вируса 2023. године или касније.