Осигурање пољопривредне производње решење за сушне године

Министарство пољопривреде и осигуравајућа друштва субвенционисаће и осигуравати произвођаче и у наредним годинама како би се наставила тенденција модернизације пољопривреде у Србији, повећало учешће овог сектора у БДП-у земље и мотивисали млади људи да се баве пољопривредом.

Један од значајнијих проблема са којима се сусреће пољопривреда у Србији је и тај што њиве и животиње нису осигуране па кад наиђу сушне године пољопривредници трпе огромне штете.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић, на почетку данашње конференције "Аграрна политика у 2018. години", коментаришући наступ фолклорног друштва које је извело песму "Ој додо, ој додоле", рекао је да управо та песма одсликава стање у пољопривреди кад је у питању површина под системима за наводњавање и додао да постоји навика да се гледа у небо уместо да се ради на изградњи система за наводњавање.

- То је у ствари слика и прилика нас и свега у задњих 30 година што нисмо и што јесмо радили - рекао је Недимовић.

Од укупно засејаних пољопривредних површина у нашој земљи, према проценама стручњака, око 13 одсто је обухваћено осигурањем, а то је још далеко од праксе развијених земаља, где тај проценат осигурања иде од 50 па и до 70 одсто, колики је у Аустрији.

- Врло често људи не схватају о чему се ради у пољопривреди и не схватају да имате годину у којој се деси суша, па се последице рефлектују на наредне године, а све то је један циклус навика који је јако тешко пресећи - каже Недимовић.

Пољопривредна производња је врло значајна за економски развој Србиј јер учествује са око 6,5 одсто у БДП-у, а у том проценту биљна производња учествује са 70 одсто, рекао је Милош Бјелић из "Дунав осигурања".

Међутим, каже Бјелић, удео сточарске производње који чини 30 процената и даље се смањује, а ратарска производња расте, па су тиме и површине које је неопходно осигурати веће, како би се избегла штета у сушним годинама.

Он напомиње да је од укупних обрадивих површина у Србији око 13 процената њих осигурано, што је благо повећање осигураних пољопривредних површина у односу на раније године.

- Држава је омогућила газдинствима повраћај 40 одсто новца у односу на наплаћену премију. Ако је висина премије 1.000 динара са укљученим субвенцијама надлежног министарства и локалне самоуправе на бази 10 одсто, висина премије износи 500 динара, а "Дунав осигурање" омогућава да пет процената пореза пољопривредници плате одмах након закључења уговора, док се остатак плаћа након скидања усева - објашњава Бјелић.

Постоје и одређена ограничења у лимиту, каже Бјелић, и то до 100.000 динара за ратарску производњу, 500.000 за повртарску и до милион динара за воћарско-виноградарске културе.

- За сточарску производњу лимит је до два милиона динара, с тим што је укупан повраћај по једном газдинству 2,5 милиона. Одређене локалне заједнице препознале су осигурање као кључ стабилности не само газдинства него и локалних заједница и државе у целини и учествују једним делом у повраћају премије - каже Бјелић.

Пољопривредни произвођач Радиша Радисављевић из Медвеђе код Деспотовца каже да је, иако су протекле године биле сушне, својих 70 хектара пољопривредних површина осигурао те не мора да гледа у небо. Радисављевић је рекао да на овим површинама сеје пшеницу, раж, овас и друге културе, а како каже, вођење рачунице везане за осигурање и процену евентуалне штета препустио је "Дунаву".

На конференцији се говорило и о "старењу српског сељака", а према речима министра Недимовића, када се погледа структура пољопривредних газдинстава у Србији, "ствари уопште нису ружичасте" јер просечна старост оних који се баве пољопривредом расте, посебно у сектору сточарства.

- Пољопривреду морамо да посматрамо као привредну активност ако желимо да идемо напред, а ако је искључиво посматрамо као социјалну категорију, ту напретка нема - поручио је Недимовић на данашњој конференцији.