ОТАЦ И СИН НЕ ОДУСТАЈУ ОД ГОВЕДАРСТВА: Субвенције државе трачак наде за опстанак!
Тов јунади у чачанском крају забележио је свој процват седемдесетих и осамдесетих година прошлог века када су се пољопривредници бавили услужним товом јунади и када је њихова роба завршавала на иностраном тржишту.
Грла су узгајана за чачански Сточар који је у сопственом тову имао око осам хиљада грла, а његови кооперанти и додатних пет хиљада. Са још две задруге, годишње се само у чачанском крају гајило 17 хиљада јунади. Екстра класа јунећег меса одлазила је на италијанско тржиште, док је мало крупнија стока пласирана на грчко тржиште.
Ратне године довеле су до распада друштвених предузећа као и до затварања бројних товилишта, а преостали су само највећи заљубљеници у сточарство, попут Тихомира Ђуровића из чачанског села Слатина.
Компјутер који је човека одвео на Месец био је чак 563 пута спорији од данашњих пуњача за телефоне
ДА ЛИ ЗНАТЕ КАКО ДРЖАВА ТРОШИ НОВАЦ? Српски и руски ревизори радиће заједно на дигитализацији ревизије државних институција
Ново игралиште, теретана на отвореном и паметна клупа за мале и велике земунце
- То је била кооператива која је на чачанском терену учествовала у изградњи 70 фарми капацитета преко 100 грла. Та кооператива бројила је преко 17.000 грла, са коперантима и са својим товом. Тада су се производила квалитетна јунад која су углавном завршавала у извозу. Постизали смо одличне цене, на обострану корист, а наше је било само да произведемо квалитетну кабасту храну, све остало је било на кооперативи. Постизали смо одличне резултате - каже саговорник из чачанског села Слатина.
- Данас је ситуација доста другачија. На територији Града Чачка годишње се узгаја до 2 000 јунади. Тржиште је поремећено, изменили су се услови пословања и нема некадашње кооперације која је уливала сигурност пољопривредницима, од набавке сточне хране до осигураног пласмана - сматра Ђуровић.
Некада су се јунад продавала са 450 до 500 килограма, а сада се њихов тов продужава све до 600 килограма, што захтева период од 12 до 15 месеци. Цена по килограму живе ваге варира,а искључиво је заступљена сименталска раса.
- Имам 70 грла сименталске расе која је прилагодиљива овим условима , у млечном говедарству. Ипак, субвенције су зрачак наде да се у овој производњи опстане. Са 15 000 динара по грлу, то је оно што остане пољопривреднику, када све сабере и одузме - каже Тихомир.
Времена се јесу мењала, а да ће доћи боља нада се Тихомир коју је у тов јунади укљуЧио и сина Владимира . Он сматра да су државни подстицаји олакшавајућа околност за оне који су још увек у овој производњи.
- Раније није било никаквих подстицаја , па смо преживљавали, субвенције много значе, али са друге стране отежавајућа околност јесте несигурно тржиште, односно пласман . Ми сарађујемо са купцима из Црне Горе, то су пословни партнери са којима радимо више деценија - каже Владимир.
Они који су опстали и остали у овој грани пољопривреде, верују да ће бољи дани доћи и да ће се заједничким снагама , кроз удруживање, изборити за нова тржишта.
Две генерације Ђуровића, отац Тихомир и син Владимир верују да је задругарство кључ опстанка српског пољопривредника.
СРБИЈА БУДУЋНОСТ ГРАДИ НА СВАКОМ КОРАКУ: Овим снимком се председник Србије огласио на свом инстаграму (ВИДЕО)
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА КРАГУЈЕВАЦ! У Радној зони почиње изградња ПЕТ нових фабрика, а ево и ко су инвеститори
ДА ЛИ СУ НОВЕ БИОРАЗГРАДИВЕ КЕСЕ ПРЕВАРА?! Грађани пазите шта купујете!
СРПСКУ ТОСКАНУ обилази све више страних посетилаца! (ФОТО)
СТАБИЛИЗУЈЕ СЕ ТРЖИШТЕ АУТОМОБИЛА: Тојота наставља производњу у Кини, фабрике Нисана и Хонде и даље ЗАТВОРЕНЕ