Откривен план за будућност НИС-а: Држава би могла да добије већи утицај, али постоји важан услов

Могући договор Србије и мађарске нафтне компаније МОЛ о промени власничке структуре у Нафтној индустрији Србије (НИС) могао би да представља важан корак ка решавању вишемесечне неизвесности око будућности једне од најважнијих енергетских компанија у земљи. Ипак, коначна реализација овог плана зависи од сагласности руског Газпромњефта и одобрења америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ).

Стручњак са Факултета политичких наука Страхиња Обреновић оценио је да су први пут у јавности представљени конкретнији обриси могућег решења за НИС, али да је пред преговарачима и даље најтежи део посла.

Најважније питање: Да ли ће Газпромњефт пристати на продају?

Према информацијама које су се појавиле у јавности, Србија је постигла начелни договор са компанијом МОЛ, док би држава куповином додатних пет одсто акција могла да повећа свој утицај у управљању НИС-ом, пише РТС.

Међутим, да би цео аранжман био реализован, неопходно је да руски Газпромњефт пристане на продају свог удела мађарској компанији.

- Остаје да се види како ће тећи преговори између Газпромњефта и МОЛ-а, јер је управо то тренутно најосетљивија тачка целог процеса - истакао је Обреновић.

Он подсећа да се МОЛ као потенцијални партнер и купац помиње још од почетка године, када су се тражила решења која би омогућила наставак несметаног пословања НИС-а и увоза сирове нафте.

Рафинерија у Панчеву остаје кључ енергетске стабилности Србије

Једна од најважнијих порука која се појавила током преговора јесте да ће Рафинерија нафте Панчево наставити да ради најмање у истом обиму као и до сада.

Према речима Обреновића, то је од великог значаја за енергетску сигурност Србије, посебно у тренутку када су глобална тржишта суочена са бројним изазовима.

- Постојале су различите опције, укључујући и могућност рада са смањеним капацитетом. Зато је важно што је потврђено да рафинерија наставља са пуним радом - рекао је он.

Додатну предност представља чињеница да је панчевачка рафинерија модернизована и да може да прерађује различите врсте сирове нафте, што Србији даје већу флексибилност у набавци енергената.

Криза на Блиском истоку повећава значај НИС-а

Геополитичке тензије и нестабилности на светском тржишту нафте додатно повећавају значај очувања стабилног пословања НИС-а.

Од 2022. године Србија више не увози руску нафту преко ЈАНАФ-а, већ се ослања на алтернативне изворе снабдевања, међу којима значајно место заузима Казахстан, док је раније важан добављач био Ирак.

- Ситуација на Блиском истоку и даље је неизвесна. Управо због тога је важно да Србија има могућност да прерађује различите врсте сирове нафте и обезбеди алтернативне правце снабдевања - нагласио је Обреновић.

Шта држави доноси додатних пет одсто акција?

Један од елемената могућег договора јесте и повећање државног власничког удела у НИС-у за додатних пет процената.

Према оцени стручњака, такав потез могао би да донесе већи утицај Србије на доношење стратешких одлука, али сам по себи не гарантује потпуну контролу над компанијом.

Обреновић подсећа да постоје различити модели заштите националних интереса, укључујући и такозвану „златну акцију“, која држави омогућава да блокира поједине одлуке које би могле бити штетне по јавни интерес.

Најреалнији сценарио: Ново одлагање коначне одлуке

Иако преговори напредују, Обреновић сматра да је мало вероватно да ће комплетан посао бити завршен пре истека актуелне лиценце.

- Реалније је очекивати нова продужења лиценци и наставак пословања по постојећем моделу док се не постигне коначан договор свих страна - оценио је он.

Додаје да руска страна тренутно нема изражен интерес да убрза продају свог удела, посебно имајући у виду да су поједине руске енергетске компаније у међувремену добиле одређене изузетке на другим тржиштима.

Шта ће бити са Петрохемијом?

Када је реч о ХИП Петрохемији, стручњаци за сада не очекују значајније промене.

Уколико се обезбеди континуитет рада панчевачке рафинерије и редовно снабдевање сировом нафтом, очекује се наставак инвестиција и реализација постојећих планова развоја.

- Петрохемија ће, барем у кратком року, врло вероватно остати у оквиру постојеће власничке структуре - закључио је Обреновић.