Овај град је јединствен на свету: Када странац изгуби посао или оде у пензију мора да га напусти

Уједињени Арапски Емирати, за разлику од многих других светских земаља, не нуде могућност дугорочног останка за стране држављане, без обзира на то колико дуго боравили и радили ту. Због тога је Абу Даби као ниједан други град на свету.

У њему живи чак 80 одсто странаца.

У Уједињене Арапске Емирате могуће је доћи са трогодишњом радном визом, која вам омогућује да доведете и брачног партнера и малолетну децу. Када напуне 18 година, синови морају да нађу посао или упишу неки факултет. Само неудате ћерке могу да остану са родитељском визом и након пунолетства.

За разлику од, на пример САД, где радне визе нуде могућност добијања сталног пребивалишта, евентуално и држављанства, у УАЕ не постоји дугорочна могућност останка за стране држављане.

Ако страни држављанин изгуби посао или дође до доба за пензију (у већини фирми то је 60 година), он једноставно мора да напусти Емирате, без обзира колико је година живео у тој земљи, па чак и ако је рођен тамо.

Због тога су бројни млади људи често приморани да напусте УАЕ. Тога су свесни још од детињства, због чега никако не могу да осећају Емирате као свој прави дом. Иако су провели добар део, или чак цело детињство тамо, иако су ишли у исте школе, држали се истих правила као и малобројније локално становништво, они никада нису били грађани те земље, нити су икада то могли постати.

То је разлог због ког готово сви једном напусте ову земљу, а најдуже остају они који су због дуга приморани на то, који су "заглавили" у Емиратима, пише о својим искуствима у Абу Дабију у књизи "Temporary Пеопле" Дипак Уникришнан.