ПАШЊАЦИ И ОРАНИЦЕ "НА КЛИК": Како најлакшим путем до коришћења државног земљишта?
Држава има преко 150.000 хектара земљишта које још није у закупу.
Након три године озбиљног рада Управа за пољопривредно земљиште пописала је пољопривредно земљиште у државном власништву.
Прекомерна употреба антибиотика може бити ШТЕТНА: Урадите ОВО и смањићете ризик од инфекција!
БИТНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ! Нова поскупљења банака на поједине услуге
Положен камен темељац за јапанску фабрику у Инђији: Посао за 537 радника, прва улагања 367 милиона евра (ВИДЕО)
Сада сваки пољопривредник може једним кликом да види било коју од 313.379 парцела пашњака, ораница, воћњака или запарложеног пољопривредног земљишта у свакој од 145 локалних самоуправа Србије.
Овај велики искорак из света папира у свет дигитализације омогућио је да се на Геопорталу Управе види сваки метар парцеле, већ и да се уз доступне податке и снимке утврди о каквом се земљишту ради, има ли систем за наводњавање, али и да ли је у закупу и ако јесте када он истиче.
Бранко Лакић, в.д. директор Управе за пољопривредно земљиште, каже за да је апликација израђена тако да онемогућава да било која парцела државног пољопривредног земљишта буде "изузета" из понуде.
- Апликација је сетована на начин да преузима из званичне евиденције Републичког геодетског завода све податке о државном земљишту, укључујући ту и парцеле које су уписане као државно земљиште у грађевинском подручју уколико то земљиште није приведено намени, односно ако се на терену користи за пољопривредну производњу.
Детаљном провером сваке државне парцеле, и уз помоћ сателитског снимка, дошло се и до површине од 86.410 хектара које су се у катастру водиле као пољопривредно земљиште, а на терену су државне шуме, од којих су неке од њих стогодишње.
- Подаци о овим парцелама су послати Републичком геодетском заводу на усклађивање, па је већ спроведена промена на преко 45.000 хектара - наводи Лакић.
Он додаје да се све то ради да би корисник могао да дође брзо до податка који су му потребни, а да цео посао са пољопривредним земљиштем уједно буде транспарентан.
- Многи су прогнозирали да после спроведене реституције, приватизације и разграничења са задругама неће више бити државног земљишта, да ће надлежни државни органи пропустити да заштите јавни интерес у овим поступцима. Држава је домаћинским понашањем и успостављањем ефикасног дигиталног система показала озбиљност и способност ефикасног управљања овим јавним ресурсом. Зато сада имамо ситуацију да је површина државног земљишта у закупу, када је реституција већ у финалној фази, иста или и већа него пре осам или 10 година када је држава имала преко 120.000 хектара пољопривредног земљишта више у својини. Када се сви процеси својинске трансформације окончају, држава ће у власништву имати преко 400.000 хектара пољопривредног земљишта плус најмање 80.000 хектара пашњака којима држава тренутно не управља, јер су враћени селу на коришћење, али су и даље у државној својини - каже Лакић.
Да је то тако показују и бројке. Наиме, 2011. држава је давала у закуп 260.807 хектара а 2015. "само" 254.937 хектара. У овој години Управа је закључила уговоре о закупу на преко 278.000, а тренутна површина на уговорима је око 271.000 хектара. Дакле, површине у закупу су углавном исте као и пре пет или девет година, с тим да држава у 2020. у власништву поседује око 120.000 хектара мање земље него што је имала раније.
Пашњаци, ливаде, мочваре
Лакић наводи да држава има преко 150.000 хектара земљишта које још није у закупу.
- Није државно земљиште само квалитетна ораница у Војводини, већ је то и 112.300 хектара државног пољопривредног земљишта које је необрадиво, попут пашњака, 7.400 хектара су трстици и мочваре, а 31.800 хектара ливаде по култури. Десетине хиљада хектара простиру се у планинским пределима источне Србије, на Пештеру и другим планинским областима. И за закуп овог земљишта је драстично порасло интересовање, али су и даље велике површине слободне из разлога што сточарство у тим крајевима није довољно развијено - објашњава Лакић.
Утицаће и на раст БДП-а
Лакић наводи да посао дигиталног пописа свих парцела има вишеструке ефекте за државу.
- Сви сада могу једноставно и бесплатно да дођу до информација које су им потребне о закупу конкретног земљишта. То је појачало интересовања па су и инвестиције у пољопривредну производњу на државном земљишту веће. Зато имамо и повећање укупног БДП-а Србије из пољопривреде - објашњава Лакић.