ПАЖЊА! Ако гајите ово поврће у великом сте проблему: Прописи се мењају, велика промена доноси и додатни трошак
Стара складишта с контролисаном вентилацијом, подизана пре десетак година, укидањем препарата хлорпрофам постала су неадекватна.
Овогодишњи лош род кромпира и цена коју ће плаћати купци није једина тема која брине пољопривреднике у Србији. Произвођачи овог поврћа, поготово извозници, мораће да уложе додатне инвестиције у узгајање, јер је у Европској унији направљен велики заокрет у правилима производње и третирања тог кромпира.
ВЕЛИКА ПОТРАЖЊА И ЗА ФИЛЕТИМА! Зацрвенеле се паприке у српским селима - велика улагања, али и одлична зарада
СРПСКА ЕКОНОМИЈА ЗА ПОНОС: Стопа раста до краја године 7,5 одсто, следи повећање плата и пензија
ШТА КАД ЈЕ РОБА НА АКЦИЈИ, А РАЧУН НА КАСИ ИСПАДНЕ МНОГО ВЕЋИ? Купци, ово су ваша права - трговци могу дебело да плате казне
Највећи проблем постаје складиштење услед забране употребе препарата хлорпрофам, који је коришћен против клијања кромпира. Због тога ће произвођачи морати да изграде нове објекте или набаве додатну опрему. У супротном, неће моћи да пласирају своју робу на домаћем и иностраном тржишту, пише Политика.
Европска комисија донела је уредбу којом активна материја хлорпрофам не може да се користи од 2020. године. Реч је о хербициду који спречава клијање конзумног кромпира у току складиштења. Процењено је да хлорпрофам и његов главни метаболит представљају акутни и хронични прехрамбени ризик за потрошаче.
Професор Зоран Броћић са Пољопривредног факултета у Београду каже да ће наши произвођачи морати да направе заокрет и да се прилагоде новонасталој ситуацији.
-Хлорпрофам је и код нас забрањен. Наравно, произвођачи ће морати да се прилагоде, те ће тражити додатна улагања, али како идемо ка Европи, морамо да прихватамо њихове стандарде, ограничења и препоруке. Највећи проблем јесте сачувати кромпир од клијавости у мају и јуну. То је тешко када се он чува у обичним магацинима. Практично, од Нове године ће за све произвођаче бити изузетно важно ово питање. Нова средства су мање ефикасна, морају се користити више пута у току складиштења - наводи каже професор Броћић.
Према његовим речима, све ове промене дају предност произвођачима из брдско-планинских подручја, где кромпир због услова у којима се гаји може дуже да се чува. Они ће моћи да се појаве на тржишту када не могу други, а сада ће доћи до изражаја сорте које могу дуго да се складиште без третирања.
Према искуству произвођача из Хрватске, без озбиљних инвестиција и удруживања мањих произвођача овај сектор могао би да буде озбиљно угрожен. Произвођач Дамир Месарић из Белице, каже да у оваквој ситуацији без коришћења европских фондова није било могуће унапредити производњу.
- Тешко бисмо могли да унапредимо производњу и достигнемо оне стандарде који су се већ усталили на Западу- наводи Месарић.
Стара складишта с контролисаном вентилацијом, подизана пре десетак година, укидањем препарата хлорпрофам постала су неадекватна. У току је изградња новог на ободу овог села, удруженим снагама седам произвођача јер је реч о великој инвестицији. То локално удружење конкурисало је за новац из европских фондова. Слични објекти подижу се на локацијама где је највећа производња кромпира, а Европска унија удружењима исплаћује чак 70 одсто инвестиција, па чак и пуну зараду запосленог инжењера у наредне четири године.
-То је велика и конкретна помоћ јер престајемо с употребом препарата. Кромпир ће бити на сигурном и добићемо стручну помоћ. Тога не би било да није било стручне помоћи консултанта и формирања удружења- каже Месарић.