ЈАВНИ ИЛИ ПРИВАТНИ СЕКТОР? Где је плата већа и ко има боље услове за рад - колико се у Србији зарађује
Драгољуб Рајић,координатор Мреже за пословну подршку у Србији каже да се и из званичних података, који имају мањкавости у методологији, види да су запослени у јавном сектору привилеговани.
Статистика показује да плате у Србији, и пред економске кризе изазване корона вирусом, расту што се може видети и из најновијих податак РЗС по којима је просечна нето зарада у марту била 65.289 динара, што је, у поређењу са истим месецом прошле године, номинални раст од 9,4, док је реални 7,5 одсто.
ВИШЕ НЕМАЧКИХ ИНВЕСТИЦИЈА НА БАЛКАНУ? Ево ко може да рачуна на Немачка улагања
ЗА ОВАКВО УЖИВАЊЕ, ЦЕНА ПРАВА СИТНИЦА! Од Београда до Новог Сада возом за 30 минута - оволико ћемо плаћати карту
ПОРАСЛЕ ЦЕНЕ НАФТЕ: Барел Брента достигао ниво од 71 долар
При том медијална нето зарада износила је 49.328 динара, што значи да је 50 одсто запослених имало зараду до тог износа. Економисти кажу да је статистика чудна наука и да се иза ових општих података крију они мало специфичнији, који показују да је забележеном расту просечне зараде највећим делом допринео јавни сектор, где су примања и прошле али и почетком ове године повећана, и у марту износе 72.407 динара, што је за 5.000 више него у новембру прошле године.
За разлику од њих, примања предузетника и запослених код њих, нису имала такав скок, што се види и из података РЗС, по којима је њихов просек у марту био 34.452 динара. Та разлика није мала и износи близу 38.000 динара, међутим, према анализи Мреже за пословну подршку, ти подаци РЗС се односе само на један део велике породице приватног привредног сектора, док онај други који се не може јасно сагледати кроз званичне податке, показује да је у првом тромесечју просек око 380 евра (44.000)
Он је у Београду већи и креће се око 430 евра, у Војводини око 410 док је у остатку Србије 365 евра просечана зарада.
Драгољуб Рајић,координатор Мреже за пословну подршку у Србији каже да се и из званичних података, који имају мањкавости у методологији, види да су запослени у јавном сектору привилеговани.
- Њихово повећање зарада није у складу са привредним растом. Држава је у кратком року два пута подигла зараде у јавном сектору чиме се разлика у примањима у поређењу са приватним увећала. Она се креће од 20 до 25 посто што није мало. Ми имамо око 40 посто људи, од укупног броја запослених, који раде у државном сектору, и њихов раст палата повећава и просечну зараду. На износ просечних примања утицало је и увећање минималца, који је за шест година коригован за 45 посто а раст привреде није био ни приближно толики. Ако се пак погледа скок зарада у појединим деловима јавног сектора, попут државних предузећа, видеће се да је разлика још драстичнија односно да је заостатак приватног сектора још већи - наводи Рајић.
Његове тврдње видљиве су и из података РЗС, по којима су просечна примања у државним предузећима у марту била 81.897 динара. То је за 16.608 динара више од просечне зараде у Србији. Тај тренд је видљив и код других делова у јавном сектору. Тако је у државној администрацији на свим нивоима просек примања 74.959 динара, у здравству и социјалној заштит 73.801 док је у образовању и култури "само" 66.571 динар.
Значајне разлике у платама између јавног сектора и привреде не треба да чуде јер су и различити параметри на основу којих се они обрачунавају. Док се у привреди увећавају на основу постигнутих резултата у јавном сектору систем обрачуна је другачији. Наиме, до априла 2012. плате су им се усклађивале са инфлацијом. А затим следе промене. Од октобра 2012. до априла 2014. плате су увећаване за фиксни проценат, и то у октобру 2012. и априлу 2013. два одсто, а у октобру 2013. и априлу 2014. за 0,5 одсто.
Просечне зараде у марту у динарима:
- 65.289 у Србији
- 72.407 у јавном сектору
- 81.897 у државним предузећима
- 74.959 у државној администрацији на свим нивоима
- 73.801 у здравству и социјалној заштити
- 66.571 у образовању и култури
- 34.452 у просек примања предузетника и запослених код њих
После тога уведено је фискално правило које налаже свођење расхода за плате на одржив ниво, тако да се тежи томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП-у буде до седам одсто БДП-а. Након тога држава је доносила одлуку о повећању плата у складу са буџетским могућностима.
Тако је од јануара институције, установе и предузећа могу да запошљавају сходно њиховим потребама и новцу који имају, али уз ограничење да то не може да буде више од 70 одсто нових радника од броја запослених који су претходне године отишли.
Драгољуб Рајић наводи да су и зараде у приватном сектору забележиле раст али да се он не може поредити са оним у јавном сектору, тим пре што су и неке гране због короне претрпеле значајне штете.
- Ми нисмо радили за прво тромесечје анализу о зарадама по секторима али је јасно да су неке привредне гране забележиле значајан пад прихода. То се пре свега односи на хотелијерство, угоститељство али и текстилну индустрију и неке сегменте аутомобилске индустрије. То се аутоматски одразило и на зараде. Ранијих година радници у трговини и текстилној индустрији зарађују најмање, производњи нешто више, док су зараде у ИТ сектору и једном делу енергетике највише и оне значајно подижу просек. Ипак, последње четири године плата у приватном сектору врло мало се мењала - каже Рајић.