Плинска индустрија и даље неометано загађује
Видео снимке које се могу видјети на ЦАТФ-овој страници и на Youtubeu а показују да плинска инфраструктура у цијелој Еуропи испушта метан у атмосферу.
Плин је огроман камен спотицања у доношењу еуропских, али и светских еколошких политика. Обично га лобисти ове бранше покушавају “брендирати” као мање штетан и мање присутан од сагоријевања нафте, што дакако није баш точно. Како би се доказало пуштање метана у атмосферу непрофитна организација Цлеан Аир Таск Форце (ЦАТФ) покренула је пројект #CutMethaneEU за којега је набавила посебну инфрацрвену камеру вредну 100.000 еура с којом је снимала 123 налазишта нафте и плина у Аустрији, Чешкој, Њемачкој, Мађарској, Италији, Пољској и Румуњској.
СТОПА РАСТА У ДРУГОМ КВАРТАЛУ БИЋЕ 13 ПОСТО! Огроман успех наше земље, следи повећање плата и пензија
МАЛО ГОРЕ, МАЛО ДОЛЕ, НОВЕ ПРЕТЊЕ БИТКОИНА: Јутро је почело добрим растом, али када се све сабере многи имају дилему шта даље
МАТУРАНТИ, ОСТАЛО ЈЕ ЈОШ МАЛО ДО КРАЈА РОКА ЗА ЖАЛБУ: Познато до када можете уложити приговор на прелиминарне резултате
О важности ове кампање говорила је Марија Милета из Зелене акције која годинама упозорава на штетности ЛНГ пројекта на Омишљу: “С једне стране, по први пут имамо визуализирано загађење из плинских електрана, ЛНГ терминала и плиновода, нешто што није видљиво људском оку попут загађења угљеном или нафтом. Циљ је јавности предочити и освестити је како то изгледа јер је тешко комуницирати загађење везано уз плин, као и утицај његовог коришћења на климу и здравље људи.”
Такођер додаје како се “овом кампањом жели потакнути Еуропску комисију да коначно суставно регулира емисије метана које су годинама игнорисане, а прави је утицај вероватно пуно већи него што мислимо. Индустрија је досад успешно ескивирала одговарати за такве емисије, но надамо се како томе сада долази крај.”
Видео снимке које се могу видети на ЦАТФ-овој страници и на Youtubeu а показују да плинска инфраструктура у целој Еуропи испушта метан у атмосферу. Подсетимо, метан је отрован стакленички плин који је вишеструко штетнији и опаснији од ЦО2. Милета наглашава да је “метан највећи узрочник климатских промена након угљичног диоксида (ЦО2), главна је компонента плина – фосилног горива – и преко 80 пута снажнији од ЦО2 током првих 20 година у атмосфери. Стога, плин се никако не може сматрати транзицијским односно прелазним горивом у нискоугљичну будућност, или боље речено, будућност без фосилних горива.”
Ради се дакле о толико озбиљном загађивачу, да ће вегетаријанској моралној паници склони појединци позивати цијели свијет да престане јести месо, јер говеда производе огромне количине ЦО2. Сво то вријеме, док су очи јавности фокусиране на месну индустрију, плинска инфраструктура неометано загађује планет. Штовише, ни ЕУ али ни бројне друге земље немају заправо заштиту тј. забрану емисија од ЛНГ-а и других плинских погона. Није да макар некакви филтери не постоје, него не постоји политичка воља која би била снажнија од лобистичких исплата, и омогућила да се проблем (не санира него) почне знанствено адресирати.
Једноставније речено, ЕУ не регулира емисије метана у енергетском сектору, што значи, пише Реутерс, да фирме које имају концесије на локацијама на којима је ЦАТФ снимио емисије метана не крше никакве законе због цурења опасног стакленичког плина. То би се ове године требало промијенити те се очекује да ЕУ уведе законе и казне за овакве поступке. ЦАТФ је избројао 271 овакав инцидент – намерног или случајног испуштања метана у атмосферу. Преко 90 посто посећених локација у Чешкој, Мађарској, Италији, Пољској и Румуњској емитира метан, док је број локација које емитирану метан у Немачкој и Аустрији била нешто нижа.
Активисти и новинари посебно су апострофирали проблем изостанка санације рупа у нпр. рђавим танковима у којима се чува метан, и друге пропусте у одржавању инфраструктуре, које можемо можда приписати мању строгих прописа и пенала за такво поступање. Укратко, то значи да се рупе остављају, јер је јефтиније него их поправити. О глобалним посљедицама таквог пословног понашања, тек се почиње водити рачуна. Нова правила направит ће неред у плинској бранши, али неред који је и нужан и закаснио. С обзиром на спорост бирокрације, нова правила почет ће се примењивати тек 2023. године, но прије тога би требало неким пеналима казнити све фирме које пуштају метан у атмосферу. МОЛ и ОМВ су примери истакнути у ЦАФТ-овом извештају као фирме које имају бројне емисије метана на својим пољима. На упите Реутерса из ОМВ-а су одговорили да подржавају нова енергетска правила ЕУ и да ће отклонити рупе у својој инфраструктури, али реагирали су тек након што је прича дошла у јавност.
Глобално, концентрација метана у атмосфери расте. УН је у априлу приопћио да ће без значајног смањења емисија метана у овом десетљећу циљ Паришког споразума, ограничење загревања на 1.5 Целзија, остати изван досега. Једном кад се метан нађе у атмосфери, готово је немогуће поновно га ухватити и заробити што значи да је све ове слободне емисије немогуће санирати, али и да свако пролонгирање решења значи додатна, свесна али непотребна загађења.
Марија Милета истиче како је битно нагласити да “регулација емисија метана и краткорочне санације његова истицање никако не смеју бити главно решење, већ оно лежи у поступном укидању кориштења плина, а тренутно десетљеће је према релевантним знанственим извјештајима кључно. Компромисне политике које теже одржавању плинске инфраструктуре на животу и давању даљњих субвенција за пројекте на фосилна горива због снажног утјецаја индустрије нису прихватљиве. Једноставно је – живимо у климатској кризи и нема простора за нову потпору за плинску инфраструктуру, без изнимке. Улагање мора ићи у смеру обновљивих извора енергије, енергетске учинковити те праведне транзиције за раднике и раднице у индустрији.”
Док чекамо нови извештај међувладиног панела IPCC о стању живота на планети Земљи, прелиминарни резултати већ су процурили преко АФП-а у јавност и према ономе што се да прочитати, ситуација је још гора него у задњем извешћу. Глад и изумирање у наредним декадама све су ближе. Истовремено, Еуропска унија посредством Еуропске комисије, из одлуке у одлуку ради компромисе са властитим министрима који и даље гледају своје партикуларне интересе, што сада након неколико година таквих одлука значи да нису способни донети друштвено корисне одлуке, чак ни онда када се ради о голом преживљавању. О последицама таквих одлука нитко не води рачуна, но јавност мора, и сви се ти политичари морају казнити у идућим изборним циклусима. Проблем је само то што нови зелени политичари који долазе и сами често направе компромисе јер су непосредне, видљиве, прве посљедице престварне и превелике. Проблем климатских промјена дакле рјешавамо тако да још мало одгодимо рјешење. За то време, знанствени подаци из године у годину погорашвају се незапамћеном брзином. Илузија више нема, чак и ако успемо санирати климу сада и одмах, у идућих 20 до 30 година свету прете катастрофе и глад.