У СРБИЈИ 74.000 РАДНИКА НА ИНТЕРНЕТУ! Сатница порасла за 2,4 одсто
Центар за истраживање јавних политика представио је резултате првог националног истраживања о броју радника на интернету, који раде преко глобалних дигиталних платформи у Србији.
- Одлука Владе Србије да пошаље пореска решења хиљадама платформских радника у Србији и њихов масовни излазак на улице, показали су нам на упечатљив начин да говоримо о великом броју људи који су до скоро били невидљиви - наводе из Центра.
ГРУПА Г7 ПОСТИГЛА НЕВЕРОВАТАН ДОГОВОР: Уводи се минимални корпоративни порез за мултинационалне компаније
Стиже промена прописа: Власници криптовалута у Србији од овог датума плаћају порез!
ПЛАЋАЊЕ ПОРЕЗА ЗА МЕСЕЦ ЈУН! Први на мети естрадни менаџери
Саговорници кажу да су за потребе овог истраживања дефинисали раднике као оне који раде више од 10 сати недељно на општим или специјализованим глобалним online платформама, и којима је ово примарни (више од 20 сати недељно) или секундарни ангажман (између 10 и 20 сати недељно).
- По нашој конзервативној процени у Србији има око 74.000 оваквих радника. Поређења ради то је више од броја свих регистрованих радника који раде у сектору информисање и комуникације (67.481), или готово дупло више од свих радника који раде у сектору финансијских делатности и делатности осигурања у Србији (43.849) - кажу из Центра за истраживање јавних политика.
Мерење броја ових радника засновано је на оригиналном истраживачком приступу чији је циљ било да се по први пут у Србији прецизније процени број online радника.
- Ово, прво такво истраживање у Србији, у исто време доприноси међународној дебати о новим начинима мерења броја платформских радника који се ослањају на фузију различитих метода и извора података - рекла је једна од ауторки студије, Бранка Анђелковић.
Према резултатима истраживања Гигметра из фебруара 2021. године у односу на октобар 2020. године, глобална тражња за online радницима се опоравила, али је и конкуренција повећана због све већег броја дигиталних радника којима је ово примарни или секундарни извор прихода.
У најновијем издању Гигметра, узорком је обухваћено укупно 8,469 испитаника и испитаница, што је највећи до сада анализирани број радника. Резултати показују да је у фебруару радило само 23,3 одсто радника у односу на 44,8 процената оних који су били активни у октобарском мерењу.
Члан истраживачког тима Гигметра, Владан Ивановић, каже да постоји неколико могућих утицаја на ове резултате од амбивалентног утицаја кретања на светском тржишту, одлуке Владе Србије да изненада формализује порески статус радника на интернету, као и сезонских осцилација које карактеришу овај рад.
Постоји чврста регионална структура када је реч о локацијама на којима дигитални радници живе и раде. Око 65 процената online радника у Србији се налази у административним центрима у посматрана четири региона (Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац). Притом, Београд има три пута више радника од Новог Сада, Нови Сад два пута више од Ниша, а Ниш скоро три пута више од Крагујевца.
У претходних неколико месеци десила се значајна промена када је у питању однос радника са искуством на online платформама и оних без у области развоја софтвера – сада на једног радника који је етаблиран на тржишту долази тек 0,57 нових радника на овом тржишту.
Ово је велико смањење, наводе наши саговорници, у односу на претходно мерење, када је овај однос био 1:0,8. Резултат може бити последица и нове (пореске) регулације која је наметнута, па између осталог, овакав вид рада није више атрактиван за нове ИТ стручњаке.
Када је реч о женама које се у Србији баве online пословима оне чине 34,2 одсто укупне популације дигиталних радника, иако њихов удео током времена бележи благи пад.
Просечна цена рада фриленсера у порасту
Када се погледају подаци који се тичу просечне цене рада по сату, а која се односи на званичну цену коју online радници захтевају за своје услуге, просечна цена радног сата фриленсера у Републици Србији је забележила благи раст и у најновијем мерењу износи 19,2 долара. Наиме, цена рада по сату је у просеку виша за 0,44 долара у односу на претходно мерење – што је раст од 2,4 одсто.
С друге стране, медијална цена рада остала је на истом нивоу као и у прошлом мерењу – 15 долара. Тиме је и јаз између српских дигиталних радника и радница у односу на глобални просек остао исти као и у претходном мерењу, јер је у Сједињеним Америчким Државама медијална цена рада фриленсера 20 долара.
- Резултати мерења указују на потребу за јаснијим формалним одређењем концепта online рада и ангажовања фриленсера, као и на неопходност транспарентнијег приступа овој популацији. Ово је важно тим пре јер је Covid-19 допринео даљој глобализацији тржишта рада, а самим тим и приликама за раст ове популације радника - рекла је Тања Јакоби, извршна директорка Центра и коауторка студије.