ПОСАО КОЈИ ИМ ЈЕ ДОНЕО БОГАТСТВО! Стајчићи одлучили да напусте све у Србији и оду у Беч, а сада поседују СВОЈ БИЗНИС
Небојша Стајчић одлучио да напусти све у Србији и оде у Беч
Када је 2013. године, са трудном супругом, тек добијеним мађарским држављанством и без знања немачког језика Небојша Стајчић одлучио да напусти све у Србији и оде у Беч, само је сањао да ће једног дана да се упусти у свој бизнис и одмакне од гастарбајтерских послова резервисаних за нас са Балкана.
МЕСЕЧНО МОЖЕ ДА ЗАРАДИ И ВИШЕ ОД ДВЕ ХИЉАДЕ ЕВРА: Ко су заправо фриленсери у нашој земљи?
НА ОВО СЕ ЧЕКАЛО СКОРО ДЕЦЕНИЈУ: У априлу директан излазак на ауто-пут Е-75 преко петље Батајница
КАТАСТРОФА ЗБОГ КОРОНЕ, "ПРИЗЕМЉЕНИ" ПРИХОДИ: Британске аеродроме спасава само једна ствар
Није та идеја за Стајчиће никада била страна, али након непланирано брзог пресељења у Беч знао је да њена реализација није близу.
- У Аустрију смо се преселили на лето 2013. године. У мају те године сам добио мађарско држављансво и већ неких месец дана касније смо се преселили за Беч, супруга која је тада била трудна са нашим првим детеом и ја. Знали смо да ако не одемо тад, да ће нам то бити далеко теже учинити касније са малим дететом. Иако сам имао пристојан посао у Новом Саду, жеља за променом је била јача, тако да смо буквално са једним кофером у руци кренули у државу где не познајемо никог, па ни језик - почиње причу Небојша.
О предузетништву су размишљали још док су живели у Србији, али се, каже, нису поклопиле коцкице.
- Самим пресељењем у Аустрију, знали смо да ће нам то бити можда и једини начин да изађемо из тих неких послова који су махом предвиђени за све гастабајтере са Балкана, сем уколико нису из медицинске или ИТ струке. С обзиром да сам ја завршио ФПН, а моја супруга ФОН, знали смо шта нам је чинити. Ваљало се стрпити неко време, радећи штошта, све док се не укаже права прилика. И наравно, требало је прочитати доста литературе која се тиче менаџмента, маркетинга, основа финансија и слично - прича Стајчић.
Како је живео у Бечу, тражио је нешто што је могуће радити у граду, да прича лепа и актуелна, а ако је могуће да захтева што мање директног рада са људима.
- Због претходних послова у Србији, било ми је доста рада у динамичном окружењу са много људи. Желео сам свој мир. Желео сам да је нешто иновативно и да за мене представља изазов. Тако сам се упознао са појмом "урбано баштованство" а у склопу тога са микробиљем - прича он.
У питању је најздравије поврће које се може гајити, јер у том микро периоду у себи садржи највише храњивих састојака и витамина.
- Ми га гајимо у потпуно затвореном простору, на хидропонични начин, уз потпуно одсуство употребе било каквих пестицида или хербицида, а своје производе достављамо у најсвежијем стању - живе, неубране 365 дана у години - објашњава Шоне.
Само започињање сопственог посла је, претпостваља Стајчић, свуда исто.
- Треба вам идеја, план, елан, нешто финансијских средстава, основе економског знања, много несвести шта вас све од муке и тешкоћа чека и спремност да истрајете и гурате чак и онда када би већ и они мање разумни људи рекли - доста је, одустајем! Сама папирологија није превише компликвана и то се генерално не разликује ма где да отварате фирму - прича Стајчић.
- Што се тиче тога да нисам домаћи, ту сам имао свакаква искуства. Више позитивних него негативних. Једноставно, Беч је данас мали Вавилон и ужасно пуно ствари можете да решавате на енглеском језику. То је с једне стране добра ствар, са друге то је лоша – ништа вас неће терати да учите немачки. Нама лично је на самом почетку проблем предстваљало то што апсолутно нисмо познавали ни тржиште, нити људе који могу да нам отворе нека ако не врата, онда макар онај мали прозорчић из остава и тоалета - објашњава он.
Стајчићима је од старта фокус био тржиште ресторана и хотела у Бечу.
- И дан данас радимо искључиво са њима, а сваки од њих има неке своје омиљене производе. То иде од оних уобичајених као што су микро грашак, ротквица и слачица, па све до црвене периле, махагонија и кикуне. Сматрам да је тржиште микробиља за угоститељство досегао неки свој максимум и да ту неће бити неких великих изненађења. Прелазак на директну продају појединцима захтева доста мењања у самој технологији производње, али то онда са собом носи упитност испорученог квалитета - каже Небојша и додаје да му је квалитет на првом месту.
Како су му тржиште искључиво најбољи хотели и ресторани у граду, од марта деле њихову судбину.
- Како је њима тако је и нама. Од марта до данас имали смо можда 3 месеца рада, али и тај рад је био далеко од неког оптимума, јер није било туриста а и саме мере унутар ресторана су биле прилично рестриктивне. Наравно, нема месту неком кукању. Нама је ова година требало да буде година када бисмо практично наплатили све оне муке, непреспаване ноћи, уложено време, новац и слично, а ресетовани смо две године уназад. Али, ми припадамо генерацији која је била тинејџер у 90-им и врло добро знамо кроз шта су пролазили наши родитељи док су нас othranjivali, тако да би било крајње неозбиљно да ми сада нешто кукакмо. Тако је како је, даћемо гас чим мере попусте - одустајање није опција - оптимиста је он.
И тај оптимизам није само у речима, него и у даљим плановима.
- Управо се завршава папирологија за отварање фирме са мојим пословним партнером која ће се бавити узгојем био печурки, како гурманских тако и медицинских, а у плану је и врло брзо да покренемо и неку линију готових прехрамбених производа од њих. Овај пут је олакшавајућа околност да већ познајем поприлично тржиште, као и то да смо се за ове године супруга и ја поприлично едуковали око самог вођења предузећа, планирања и свега онога што неминовно долази уз праксу - прича Стајчић.
Микробиље наставља тамо где је стало пред ова закључавања, с тим што ће требати доста времена док се тржиште не врати у нормалу.
- Такође, сматрам да има доста простора у самој продаји и дистрибуцији прехрамбених производа угоститељству, јер се то све свело на препродају робе која долази из Холандије или Турске али о том по том. Треба радити корак по корак и не залетати се. И наравно, увек треба правити баланс између посла и приватног живота. Ми сада имамо троје мале деце и за њих се мора наћи више него довољно времена - каже он.