ИЗВОЗ У РУСИЈУ: Проширена листа производа ослобођених од царина
Преговори о новом Споразуму о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније су при крају.
Листа за бесцарински извоз хране биће проширена и на њој би требало да се нађу нове врсте сирева, воћне ракије и цигарете.
Биће проширена бесцаринска листа за извоз хране и акцизне робе на тржиште Евроазијске уније коју чине још и Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија.
Од данас БЕСПЛАТАН јавни превоз за многе Србе: Ово значи значајну УШТЕДУ за кућне буџете
На листу ће бити додати и најквалитетнији сиреви. Јагода Лазаревић из Министарства трговине каже да се преговара и о цигаретама.
- Имамо велики дисбаланс са Русијом из које увозимо велики број цигарета, са царином нула, а истовремено српске цигарете се извозе са високом стопом царинског оптерецења и оно што нам је у фокусу су алкохолна пића, конкретно воћне ракије и вињак - рекла је Лазаревићева.
Највиша делегација Русије током посете Србији била је задовољна оним о чему се месецима преговара. Ознака "Мејд ин Србија" за просечног руског купца значи да производ има високу биолошку вредност.
СКОЧИЛА ВРЕДНОСТ: Оранице у Војводини скупље и до 20 одсто!
- Српска роба је квалитетна, еколошка, чиста и то се потврђује да добро се извози. Наши градани, Руси су задовољни квалитетом ваше робе. Количина то је ствар разговора - казао је представник руског Министарства привреде у Београду Андреј Хрипунов.
Русија у своју пољопривреду годишње уложи седам милијарди долара. Циљ им је да обезбеде што већу прехрамбену независност. Најкасније до 2024. године ће то и успети са производњом јабуке, а то је роба коју смо им највише продавали, па стручњаци предлажу да се преоријентишемо.
- Просечна потрошња месних прерађевина у Русији је дупло већа него у ЕУ. Мислим да је то простор који би наши производачи требало да искористе. Лично мислим да би економију обима могли да обезбедимо кроз, да кажем, брендирање производа из Србије и да кроз удружени простор покушамо да постигнемо неке ефекте - казао је Драган Шагановић са Економског института.
Контрола извоза је пооштрена, па реекспорт воћа који је неколико пута озбиљно могао да угрози извоз сада готово није могућ.
- Мислим да се и то доста променило од оног времена када су људи олако схватали извоз у Русију. Данас сви знају да је то веома захтевно тржиште и да су пенали за робу која не задовољава квалитет велики и да једноставно губите партнере јер је понуда огромна - изјавио је Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.
Вредност извоза српских прехрамбених производа на тржиште Руске Федерације у 2018. години износио је 340 милиона долара, али то преведено у проценте представља свега један одсто укупног руског увоза хране.