ПРАЗНИ РАФОВИ У ЕВРОПИ ШАНСА ЗА СРБИЈУ? Постоји само један предуслов
Може ли несташица уља у Европи бити шанса за Србију?
До есклације украјинске кризе земље ЕУ увозиле су из Украјине око 51, а из Русије око 27 одсто сунцокретовог уља. Сада је, међутим, упитно у којој мери европске земље могу рачунати на увоз из ових земаља, а страх од несташица довео је до пораста цена овог артикла. Питање је - може ли потенцијална несташица уља у Европи бити шанса за Србију?
ЕВРОПА ЋЕ ЕНЕРГЕНТЕ ПЛАЋАТИ СУВИМ ЗЛАТОМ! Забрањен увоз угља из Русије, цене скочиле у небеса
ЕВРОПА НА РУБУ ЕКОНОМСКЕ КАТАСТРОФЕ ЗБОГ УКРАЈИНЕ! Могућа су два сценарија, а ниједан не доноси добро
ЈОШ ЈЕДНО ПОСКУПЉЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ - ГЛАВНИ КРИВАЦ КРИЗА У УКРАЈИНИ: Драстичан скок у односу на прошлу сезону!
Како каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС), пре свега треба видети каква ће бити ситуација, односно колико ће се сунцокрета посејати и пожњети ове године у Украјини, будући да Русија нема никаквих проблема у својој производњи и преради уља. Сигурно је, напомиње, да ће се евентуални недостатак сунцокретовог уља надоместити повећањем производње у неким другим земљама.
Несташица уља - шанса за Србију?
- Целу ову ситуацију могу доста добро да искористе Бугарска, Румунија и Молдавија које тренутно пласирају своје уље на европско тржиште више него раније и практично користе вакуум који је настао у овој ситуацији. Али, сасвим је сигурно да ће пољопривредни произвођачи и у Србији у наредном периоду и приликом планирања сетве имати то у виду, с обзиром на то да је сунцокрет и пред крај претходне године имао јако добру цену. У том смислу се очекује да ће добар део пољопоривредника у овој сетви да се окрене сунцокрету - наводи Богуновић.
Ипак, како каже, треба имати у виду да је код сунцокрета и сунцокретовог уља реч о индустрији у којој не можете преко ноћи да добијете велики број купаца, нити можете да испоштујете већи број од оног са којим иначе већ традиционално радите.
- Све велике индустрије имају већ уговорене производње са произвођачима сунцокрета и то је процес који је поприлично комплексан и не може се тако брзо и лако кориговати и мењати. Ако погледамо неколико година уназад наше површине су стандардне, око 200.000 хектара. Некада буде мало више, некада мало мање, али у складу са тим обично иде и цена, па ако је мањи принос цена је већа и то се углавном негде компензује на крају. Такође, сви купци наших производа су углавном познати и реч је о пословима који су дугорочни, па нема пуно простора да се нешто много промени - наводи се.
Како каже, Србија годишње производе до 200.000 тона уља, од чега се око 85.000 тона потроши на домаћем тржишту, а остало иде у извоз.
- Ми извозимо и у Европску унију, али највише у земље региона. Међутим, сигурно је да ће бити повећани упити и из ЕУ, па је сада на самим произвођачима да праве своје калкулације и евентуално проширење својих капацитета за наредну сетву - указује Богуновић.
Проблем забрана извоза
Према речима директорка удружења "Жита Србије" Сунчице Савовић, српско тржиште сунцокрета функционише само два месеца после жетве и у том временском распону се снабдеју и трговци и уљаре, које су прошле године чак купиле много веће количине сировине него годину дана раније.
- Србија нема проблема у производњи сунцокрета, а када је прошле године суша десетковала род кукуруза и соје, најмање је трага оставила на сунцокрету. У том смислу нам ни временске прилике не могу ништа, а свакако нам значи шанса да можемо да пласирамо свој сунцокрет и своје уље неким традиционалним купцима Русије и Украјине. Предуслов је, међутим, да нам држава то допусти јер тренутно имамо забрану извоза рафинисаног и нерафинисаног уља, а са том забраном тржиште је паралисано и у правцу извоза се не дешава ништа. Што се тиче залиха, ми смо врло добро снабдевени - објашњава Савовић.
Она подсећа да пролећна сетва код нас још није почела, а да тек сада почиње у Русији и Украјини и да у том смислу не знамо колики ће род сунцокрета ове године бити у тим земљама.
- Неминовно је да до сетве неће моћи да дође у деловима Украјине који су погођени ратом, али треба имати на уму да је то огромна земља, да су јако велике њихове обрадиве површине, а произвођачи који су у могућности имају намеру да посеју сунцокрет. Тако да неко реалније стање на тржишту нећемо имати пре него што се заврши жетва у Украјини и Русији, која код њих траје готово до краја новембра - оцењује Сунчица Савовић.
Упитно и ђубриво
И Александар Богуновић каже да пољопривреда функционише и у ратовима, а да је Украјина све ово време сукоба континуирано извозила своје житарице, додуше са одређеним квотама.
- Реално је очекивати да ће на добром делу површина у Украјини бити остварена и сетва, али је питање колико ће те количине износити у наредном периоду. Међутим, нису у питању само пољопроивредне повшине и сетва, већ је са продужавањем сукоба велико питање шта ће бити везано за ђубриво, с обзиром на то да су цене минералних ђубрива порасле и на тржишту га нема довољно. Највећи извозник ђубрива је Русија, али је због целе ове ситуације питање колико ће то ђубриво лако доћи до, пре свега, европских земаља - истиче Богуновић уз оцену да је за европску пољопривреду јако битно шта ће се надаље дешавати везано за ђубриво и како ће то утицати на сетву и род у наредној години.
У Русији је од 15. априла на снази квота извоза уља у иностранство у обиму до 1,5 милиона тона. Квота ће важити до 31. августа, а разлог је нагли раст светских цена сунцокретовог уља и повећана потражња за руском робом.