Већа шанса за седмицу на лотоу, него да се нађе радник за овај посао у Србији: Плата је 700 ЕВРА, а нема ко да ради!
Приватни сектор у Србији вапи за радницима, а као највећи проблем се наводи то што су запослени незадовољни висином зараде
Србија се већ сада суочава са озбиљним недостатком радне снаге. Готово да нема трафике, трговинског ланца, угоститељског објекта, путарског или грађевинског предузећа који не вапе за радницима. Представници синдиката тврде да је једини начин да се радници задрже - повећање плата.
Колико је ситуација алармантна, указује то да због недостатка запослених у поподневним сатима на одељењу деликатеса и сухомеснатих производа у једном познатом трговинском ланцу купце нема ко да услужи. То је и истакнуто на обавештењу да потрошачи не би чекали и запиткивали хоће ли се неко смиловати да дође и услужи их.
И путарска предузећа кубуре са радницима, па српске путеве уместо једрих младића асфалтирају пензионери.
ВРТОГЛАВИ РАСТ: Трговинска размена Кине и Русије до 2024. године износиће 200 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА
КРАЋА РАДНА НЕДЕЉА НА ПОМОЛУ: Уз запослене и њихова права стао и РУСКИ ПРЕДСЕДНИК ВЛАДИМИР ПУТИН!
Трговински рат између САД и Кине наставља да дивља: ПОДИГАО И ЦЕНУ НАФТЕ!
- Већ смо почели да се хватамо за главу због недостатка радника. Имамо посла, али нема ко да ради. Ни сами не знамо како излазимо на крај са роковима - каже власник једног путарског предузећа.
Ни на грађевини ситуација није ништа боља. Због недостатка радника, зграде и друге објекте по Србији почели су да зидају радници чак из Албаније.
Угоститељски објекти такође имају велики проблем због недостатка радника, па они који засад не планирају да промене посао, а лојални су газди, или је реч о њиховом објекту, раде по цео дан, и то углавном седам дана у недељи.
- Ми већ месецима тражимо роштиљ-мајстора. Сви су, посебно сад током лета, отишли да раде или на море, у Хрватску или Црну Гору. Иако нудимо плату од 700 евра, неће ни да чују за то, јер ван Србије зараде најмање двапут толико. Зато нас двојица радимо од 7 ујутро до 22. Током дана се поделимо, па док је један за роштиљом, други развози поруџбине. Питамо на сваком ћошку за роштиљ-мајстора, а једини одговор који добијамо јесте да ћемо пре добити седмицу на лотоу него што ћемо наћи роштиљџију - кажу двојица власника једне роштиљнице у Београду.
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), наводи да је разлог недостатак радне снаге то што нам радници због веће зараде и бољих услова рада одлазе у иностранство. Она истиче да је једно од кључних решења за останак радника у Србији - повећање плата.
- Нико са 30.000 динара не може да живи у Србији. Зато и одлазе. Раднике можемо да задржимо ако им повећамо плате - наводи саговорница.
Међутим, Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије наводи да наша привреда још не може да поднесе знатно повећање плата, које би, према његовим речима, сигурно задржало раднике у Србији.
- Држава може да повећа плате у јавном сектору, али не и у приватном, где влада тржишна конкуренција. Наши послодавци нису у стању да раднике плаћају више, а они одлазе тамо где су зараде добре. Међутим, ни на западу није све мед и млеко. И тамо људи раде по неколико послова како би пристојно живели - наводи Атанацковић.
Крај златне ере: Обећана земља иде ка техничкој рецесији
Користили сте ову апликацију? ФЕЈСБУК ЈЕ ПРИСЛУШКИВАО СВАКУ РЕЧ!
МАСОВНА СЕЛИДБА ЗБОГ БРЕГЗИТА: Све више светских компанија за НОВО СЕДИШТЕ бира државицу у СРЦУ ЕВРОПЕ
Ранка Савић из АСНС-а наводи да је алармантна ситуација и у саобраћајним предузећима.
- Све је мање и возача у Србији, па у великим саобраћајним предузећима малтене нема ко да вози. Многи су отишли у иностранство, где зарађују знатно више... Иначе, Немачка је у претходним месецима само радницима са наших простора доделила чак 30.000 радних дозвола. Наша земља као да није свесна проблема, а ако се нешто хитно не предузме, ситуација ће бити још гора - наводи Савићева.
Из ресорног министарства саопштено да ће просечна децембарска плата у Србији бити изнад 500 евра, као и да долазе најбоље године по питању економског раста и развоја.
- У првих седам месеци ове године суфицит је 48,5 милијарди динара, а планирали смо дефицит, апсолутни успех - речено је из министарства финансија.
Речено је да ће у наредне две или три недеље највероватније бити одлучено о повећању минималне цене рада, а да је крајњи рок за то до 15. септембра.
- Очекује се значајно повећање - речено је о минималној цени рада.
БОНУС ВИДЕО: Зашто је био ОМИЉЕНИ ГРАДОНАЧЕЛНИК: Ових 5 ствари у Београду не би било без Бранка Пешића (ВИДЕО)