Предлог за оснивање српске развојне банке: ДИЈАСПОРА шаље МИЛИЈАРДЕ

На завршном економском панелу Другог Свесрпског Самита у швајцарском граду Диетикон, представници српске заједнице у Канади представили су пројекат оснивања Српске развојне банке дијаспоре (СРБД) чијим би се оснивањем могло решити питање слања новца из дијаспоре у матицу те директно финансирање државе.

Београд им омиљена дестинација: Гости из ОВЕ ДРЖАВЕ долазе много више него претходне године

Данас у Цириху: Почиње Други Свесрпски самит пословне и академске дијаспоре!

На економском панелу на којем су се окупили представници Привредне коморе Србије, Владе и бројни привредници,овај пројекат представио је Небојша Добријевић, представник српске заједнице у Канади и дугогодишњи банкар.

Он је казао да, према подацима Народне банке Србије, у нашу земљу "гастарбајтери" пошаљу око три милијарде евра годишње кроз финансијске институције и трансфере, а на разне друге начине донесу у матицу и још око две милијарде евра.

- Циљ банке је да покушамо да објединимо и искористимо све нас Србе који живимо у расејању и којих има око пет милиона у преко 100 земаља и да на прави начин помогнемо не само држави Србији већ и дијаспори. Наш циљ је да људи из дијаспоре трансфере новца обављају једноставније, лакше и јефтиније, а мој предлог је да Влада Србије учествује као један од суоснивача банке на нивоу холдинг компаније - каже Добријевић.

ПОСАО у Србији: ПЛАТА 35.000 уз плаћено гориво, социјално и здравствено осигурање, И ОПЕТ НИКО НЕЋЕ!

Према његовим речима, капитал банке би требао да буде 51 одсто у власништву државе Србије и 49 одсто у власништву приватних инвеститора.

- У Србију се годишње слије више од три милијарде евра које пошаљу рођаци из иностранства, а страним банкама преко којих се обављају дознаке остаје у просеку око 6 одсто за услугу трансфера, а само тај новац и од те услуге, би могао да остане у банци која би била под државном контролом - објашњава Добријевић и додаје да би прве такве банке могле бити основане у земљама где има највисе наших људи, попут Немачке, Швајцарске или Аустрије.

Према ранијим подацима и анализама, на годишњем нивоу, износ од око три милијарде евра послатих из иностранства чини око 8,2 одсто БДП-а Србије и на тај начин дијаспора непосредно финансира 800.000 грађана Србије, казао је Добријевић.

Ово треба да знате пре него што одете на ГОДИШЊИ ОДМОР: Шта осигурање НЕ покрива

Подаци Светске банке говоре да је у првој деценији након 2000.године, од дијаспоре у Србију стигло око 43 милијарде евра, а "порез на пошиљку" отишао је у џепове иностраних банака.

За поменути период, кажу анализе, укупна просечна вредност дознака је износила око 13,7 одсто БДП-а Србије.

Оснивањем овакве банке, закључује Добријевић, Влада Србије би добила дугорочан извор прихода, који би се могао даље реинвестирати у српску инфраструктуру и значајне државне пројекте.