ПРЕТИ ЛИ НАМ ИНФЛАЦИЈА? Цене намирница драстично скочиле, стручњаци откривају - ИМА ЛИ РАЗЛОГА ЗА БРИГУ?
Много година инфлација није била тема у свету, ни у Србији, те се поставља питање како нам се догодила.
Пре неколико недеља Републички завод за статистику објавио је да је међугодишња инфлација у октобру достигла 6.4 одсто.
Међутим, слична ситуација догодила се и у Немачкој, а како наводе стручњаци, ово је проблем и светске економије број један - Америке. Америка и Немачка оволико велику инфлацију нису имали још од деведесетих година прошлог века. Горе од Аљаске до Аустралије, где год званичне статистике мере раст цена, ових недеља забележено је да је инфлација оборила деценијске рекорде.
Сајам у Тирани одлична прилика за јачање пословних веза (ФОТО)
КО ЈЕ МИСТЕРИОЗНИ БИЗНИСМЕН КОЈИ ЈЕ КУПИО ДЕЛТА СИТИ? Матић открио зашто се никада не појављује у јавности
ВЕЛИКА ЧАСТ ЗА СРБИЈУ: Престижни светски часопис препознао нашу земљу као једну од најбољих дестинација за одмор
Милан Недељковић, професор ФЕФА факултета, истиче да је чињеница да постоји инфлација и да је висока и у другим земљама, а да из тога треба да извучемо закључак да је узрокована глобалним факторима, како у Америци тако и код нас и да би требало да се смири средином наредне године. Исти став има и Народна банка Србије.
Међутим, Милош Вуковић, портфолио менаџер из Канаде нема тако позитивну прогнозу. Он сматра да она инфлација није пролазног карактера, наводећи да, чак ни представници централних банка који су тврдили да је раст цена привремен, више то не говоре.
Административне мере, поскупљења и забране
У Србији је 6.4 одсто инфлације прошог месеца довело до највећег раста цена још од 2013. године. У нашој земљи поскупели су саобраћај, одећа, обућа, трошкови становања, вода, струја, гас. Влада је пре два дана донела уредбу и ограничила цене основних животних намирница, те тако током следећа два месеца не смеју да поскупе шећер, брашно, уље, млеко и свињско месо.
Тиме се поставља питање да ли ће продавци ових намирница сачекати да прође овај период, не би ли продали производе по вишој цени, као и постоји и разлог за бригу да их до тада на рафовима у продавницама неће бити довољно. Влада Србије је због тога увела ограничења. Новом уредбом количина робе коју произвођачи испоручују трговцима не може бити мања од просека који је испоручен током последњих 12 месеци.
Међутим, то ограничење не важи за трговце. Такође, произвођачи и трговци свој трошак могу и да надокнаде тако што ће подићи друге цене, оне које нису замрзнуте
Ђорђе Ђукић, професор Економског факутета сматра да овакве административне мере никада нису биле ефикасне.
- Ипак, пошто је врло осетљив период, мислим да је мера у функцији заштите сиромашних слојева становништва и оних који имају ниска примања. Код нас су присутна сећања на инфлацију деведесетих, тако да је мера важна да би код грађана сузбила евентуалну панику или оно што је јако непријатно, а то је да остану празни рафови - истакао је Ђукић.
Због чега је све поскупело?
Много година инфлација није била тема у свету, ни у Србији, те се поставља питање како нам се догодила.
Два су разлога за то. Први је да су државе широм света наштампале громне количине новца и убациле у привреду како би је сачувале од последица короне, а други разлог је оно што економисти стручно зову прекиди у ланцима снабдевања. Светска привреда је глобализована, делови за производе који се склапају у једној земљи увозе се из различитих земаља. Делови не стижу кад су границе затворене или спорије стижу кад је због ковид мера пролаз робе и људи отежан, па је крајњи производ теже направити.
У том случају је купац спреман да плати за њега и више, јер му је држава дала новац да га потроши како би помогао својој економији. И онда је све то заједно подигло цене широм света.
У централној банци Србије кажу да 60 одсто инфлације чине спољашњи фактори. Једнократна помоћ и грађанима и привреди у нашој земљи гурала је потрошњу, али и цене, а ако се тренд раста цена настави свуда, централне банке широм света ће морати да реагују и да повећају камате, што ће довести до скупљих кредита и успоравања привредног раста, угрожавајући финансијску стабилност, како предузећа тако и становништва.