ПРОБЛЕМИ НА ТРЖИШТУ СЕЋЕРНЕ РЕПЕ: Шта мучи произвођаче?

dd / Извор: Профимедиа

Потенцијал за већу домаћу производњу шећерне репе као и за њен извоз из Србије у земље региона је огроман, али да би се остварио, неопходно је да се локални фармери удруже и да се уз помоћ државе обезбеде виши приноси овог слатког корена по хектару

Производња шећерне репе је од националног интереса, сматрају произвођачи, а услови и потенцијал за производњу шећерне репе у Србији су добри.

Међутим, кажу, доста дуг период ниске цене шећера на светском тржишу оборио је цену белог кристал шећера, што је последично утицало и на овдашње тржиште.

Да ли је ово крах америчке економије? Неочекиван ПАД ПРОИЗВОЂАЧКЕ ЦЕНЕ У САД

БРИТАНЦИ У ПАНИЦИ: Крах британске фунте, да ли је Џонсонов план ЈЕДИНИ ИЗЛАЗ?

Почиње зимска сезона: Ево који су послови најбоље плаћени, месечна зарада и до 1.900 евра

- Србија има све услове за добар узгој репе, одлично земљиште, добре шећеране и извозно тржиште у најближим суседним земљама од минимум 650.000 тона - каже директор шећерне компаније Слободан Кошутић.

Међутим, током пола века колико је имала заштићену производњу, Европска унија је улагала велике напоре и буџете у побољшање и рационализацију технологија и узгоја и прераде.

Пољопривредници у Немачкој, Француској, Холандији и Аустрији се, каже, успешно носе са произвођачима из Бразила, Индије, Карипског подручја.

Подаци говоре да најбољи европски фармери постижу принос од 90 тона репе по хектару, уз сласт од 17,5 одсто.

Просечно, у Немачкој и Француској се постиже око 13 тона шећера по хектару, а код најбољих пољопривредних произвођача чак и 14 тона.

шећер, кафа / Извор: Профимедиа/илустрација

Приноси наших фармера су скромнији, око 55 тона шећерне репе по хектару, што значи, додаје Кошутић, да се добија око 8,5 тона шећера по хектару, а сласт не прелази 16 одсто.

- Ми немамо такве подстицаје, а предност наше шећерне индустрије је близина великог тржишта на коме српски произвођачи имају транспортну предност у односу на најбоље европске - наводи Кошутић.

У Мађарској, Бугарској, Босни и Херцеговини, Македонији и Албанији нема произвођача, што за домаће, напомиње, представља одлично извозно тржиште са потенцијалом за извоз 650.000 тона шећера.

Са производњом од 870 хиљада тона шећера, били бисмо регионални лидери у производњи, указује на потенцијале Кошутић.

- Да бисмо остварили ову амбицију, морамо да нађемо начин, да заједно са нашим фармерима, уз подршку државе, повећамо раст приноса на између 65 и 68 тона по хектару, као и повећање сласти на 16,5 одсто.

СВИ ДЕТАЉИ КАПИТАЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ: ЕВО куда ће ићи ауто-пут Београд-Сарајево!

Расте цена нафте: Неочекивани напредак у преговорима САД и Кине довеле "црно злато" у плус!

ДОК СУ АМЕРИ И КИНЕЗИ У ЕКОНОМСКОМ РАТУ, ОНИ ПРОФИТИРАЈУ: Ове земље су највише ЗАРАДИЛЕ од сукоба економских дивова

ДОК СУ АМЕРИ И КИНЕЗИ У ЕКОНОМСКОМ РАТУ, ОНИ ПРОФИТИРАЈУ: Ове земље су највише ЗАРАДИЛЕ од сукоба економских дивова

У октобру 2017. године, у Европској унији је укинуто ограничење производње шећера од шецерне репе.

Такође, захваљујући погодним временским условима, акумулирано је чак 55 милиона тона светских резерви, што је готово трећина годишње светске производње од 180 милиона тона шећера.

Све то заједно, указује Кошутић, довело је до драстичног пада цене шећера на глобалном ниову.

Поред хиперпродукције шећера, каже, један од значајнијих фактора за обарање цене су и високе субвенције.

- Откупна цена шећерне репе у Србији је 34 евра по тони, док је у неким земљама региона та цена 30 евра по тони. Хрватска има субвенције од 980 евра по хектару, док их ми овде немамо - указује Кошутић и напомиње да је једна последица свега тога да је шећерном репом засејано најмање површина од када се у Војводини гаји ова култура.

шећер / Извор: Профимедиа

Сматра да је важно да се побољша ефикасност производње и направи јак "савез" између ратарства, науке и економије, а ова компанија је већ изашла пред произвођаче са условима откупа за 2020. годину.

Успех најбољих европских узгајивача почива на субвенцијама, чији износ варира од државе до државе, у просеку се креће око 260 евра по хектару.

- Код нас, заштићено домаће тржште даје резултат, али је неопходна додатна институционална помоћ. При узгоју репе потроши се и до 90 литара горива по хектару, изостанак или смањење акцизе би фармери осетили као значајну помоћ - сматра Кошутић.

Производња шећерне репе, додаје, држави обезбеђује додатан приход од 12 милиона евра годишње у поређењу са осталим ратарским културама.

- Број хектара под шећерном репом се из године у годину смањује. Од 2,5 милиона обрадивих површина у Србији мање од два одсто је под шећерном репом, што држави смањује потенцијал прихода - рекао је Кошутић.

Не свиђа вам се производ па га враћате? КУПАЦ НИЈЕ УВЕК У ПРАВУ: Погледајте шест највећих заблуда