ПРВИ ЧОВЕК ММФ-А У БЕОГРАДУ: Опоравак до 2021. године, предвиђа се раст БДП-а од пет одсто
Српске власти изразиле су интересовање за нови аранжман са ММФ-ом, рекао је шеф Канцеларије ММФ-а у Београду Себастијан Соса.
Он је додао да ће, поред споразума о макроекономским и финансијским политикама, за нови аранжман бити потребан амбициозан програм структурних рефоми.
Истакао је да су српске власти рекле да им није потребно финансирање ММФ-а, тако да би тај нови програм могао бити наследник актуелног Инструмента за координацију политике (ПЦИ).
- Нови аранжман могао би да помогне Србији у спровођењу политика за јачање макроекономске стабилности и отпорности финансијског система, и да истовремено, сигнализира посвећеност реформама - рекао је Соса.
НОВИ БИЗНИС ЦВЕТА У СРБИЈИ: Велика помама за "дигиталним златом", огласи преплављени понудама
"ЕВРОПА ИМА ТЕТКУ, РУСИЈА СЕ БОРИ САМА" Путин оплео по западу
Привредна комора Србије: Стартовала друга фаза програма за почетнике у бизнису
Говорећи о српској економији, Соса је навео да је у Србији у 2020. предвиђен пад БДП-а од 1,5 одсто, што је, додаје, мање него у већини европских земаља.
- Према основном сценарију, предвиђамо релативно снажан опоравак у 2021. години. Међутим, уколико се пандемија продужи и њен утицај буде јачи од очекиваног, можда ће бити потребне мере подршке - навео је Соса.
Истакао је да су српске власти, да би ублажиле економски и социјални утицај пандемије, примениле брз и осмишљен одговор.
- Овај снажни одговор одиграо је важну улогу у подршци економији током кризе - рекао је Соса.
Додао је да је тај одговор био могућ захваљујући фискалној дисциплини коју је Србија у последњих неколико имала. Соса истиче да је због тога имала и довољно простора да на пандемијску кризу одговори великим пакетом фискалних мера.
Каже и да је економска активност повећана делимично управо због тог великог фискалног пакета који је подржан монетарним и финансијским мерама примењеним као одговор на кризу.
- Наше најновије пројекције за Србију предвиђају реално смањење БДП-а од 1,5 одсто у 2020. и поновни скок у 2021. уз предвидјени раст од пет одсто - навео је Соса.
Укупни фискални дефицит у 2020. у нашој земљи ће достићи, додаје он, скоро девет одсто БДП-а, у поређењу са 0,5 одсто БДП у почетном буџету. Наводи да је то последица трошкова фискалних мера примењених као одговор на кризу и пада прихода услед ниже економске активности.
Очекује се да ће јавни дуг, истиче Соса, који је непрекидно опадао пре пандемије, повећати 2020. на скоро 60 одсто БДП.
- Мисија ММФ се са властима договорила око кључних параметара буџета за 2021. годину, тај буџет мора да успостави равнотежу између економског опоравка и фискалне одговорности - каже Соса.
С обизром на, истиче, очекивани економски опоравак, смањење укупног фискалног дефицита на три одсто БДП-а било би прикладно и осигурало би да јавни дуг настави да пада након привременог повећања у 2020.
Са српским властима су се, каже, сагласили о потреби јачања јавних инвестиција, укључујући, додаје Соса, зелене инвестиције које би требало да подстакну раст.
- Такође, рекли смо да би повећања плата у јавном сектору требало да буде ограничено 2021. године. То ће осигурати да се маса зарада у јавном сектору као удео у БДП смањи на одрживији ниво након пораста у последње три године - наглашава Соса.
Пензије би, додаје, требало да расту у складу са недавно уведеним правилом индексације заснованом на тзв. "швајцарској формули", а да се избегавају додатна ад хок повећања или исплате.
- На крају, препоручили смо да фискалне ризике, које потичу од државних предузећа треба пажљиво пратити и да свака подршка овим компанијама треба да се пружи транспарентно кроз буџет - навео је Соса.
ММФ очекује, додаје, да ће се јавне инвестиције повећати на више од 5,5 одсто БДП у 2021. години.
- Ово повећање у великој мери у инфрастркутрним пројектима помоћи ће у отварању радних места, подржаће опоравак и постаћи потенцијални раст Србије - закључио је Соса.