ПУТЕВИМА БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ: Погледајте како је текао развој путне мреже у нашој земљи у претходних 7 година (ВИДЕО)

путеви / Извор: Фото: Facebook/Srbija Данас

Кључни су за развој наше земље.

Путну мрежу у Србији данас чини више од 45.000 километара државних и општинских путева. Државни у дужини од преко 16.000 километара спајају значајна насеља и округе наше државе, а као део европске мреже путева спајају Србију са суседним земљама и представљају једну од најпрометнијих рута за кретање људи и трговину са Европом.

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ УВЕРЕН: За око две године, уз нови пут, од Ваљева до Београда за САТ ВРЕМЕНА

Јединствена понуда UNIQA осигурања на тржишту Србије: Обавезно осигурање од ауто-одговорности од сада и online

Лепе вести! Завршени радови на командно-образовном центру у Крчагову: Завршена инвестиција вредна 50 милиона!

Кључни у тој мрежи су ауто-путеви, који су у нашој земљи укупне дужине 925 км.

Развој путне мреже у Србији интензивно је почео да се развија након Другог светског рата, када је омладинским радним акцијама почела изградња најважнијег пројекта - ауто-пута "Братства и јединства", који је требао да споји Јесенице у Словенији са Ђевђелијом у Македонији.

У Србији је завршен тек 2019. године, када је изграђена деоница кроз Грделичку клисуру. Крајем 90-их година 20. века ауто-пут "Братства и јединства" улази у састав паневропског Коридора 10 који спаја Салцбург у Аустрији са Солуном у Грчкој.

Поред главне трасе у Србији се налазе и два крака Коридора 10 - крак Б који спаја Београд са Будимпештом и крак Ц који спаја Ниш са Софијом. Укупна дужина коридора 10 у Србији је 813 километара.

Од његовог установљавања завршетак Коридора 10 постао је стратешки циљ у изградњи саобраћајне инфраструктуре, која је кључна за развој Србије.

За период после 2000. године веровало се да ће бити прекретница у развоју путне инфраструктуре, али до реализације бројних планираних пројеката није дошло. Пројекти су најављивани и када за њих није постојало ништа осим идејних планова. Из овог периода наша земља је наследила бројне проблеме, попут нерешених правно-имовинских односа, као и кашњења са пројектима због којих су извођачима плаћани пенали.

Иако су радови често отварани, неки и по више пута, мало се градило - тек 63 километра за 12 година.

У периоду после 2012. године радови на заосталој путној инфраструктури по први пут постају реални приоритет. Поред изградње нових ауто-путева, озбиљно се радило и на одржавању путне мреже. Од 2012. до 2019. године обновљено је преко 4.000 километара државних и локалних путева, од којих је већина у малим местима по први пут асфалтирана. У истом периоду изграђено је преко 362 км аутопутева.

У 2019. години завршени су јужни и источни крак Коридора 10, а круну грађевинских подухвата чини деоница кроз Грделичку клисуру. На ових 26.34 километара изграђено је 36 мостова, два тунела, преко 15 км потпорних конструкција и 7.5 км косина.

Ова деоница Коридора 10 се с правом сматра једним од најзахтевнијих грађевинских подухвата у Европи.

Поред Коридора 10, у 2019. години је завршен и ауто-пут "Милош Велики" који спаја Чачак са Београдом у дужини од 120 км.

Колико се интензивно градило од 2012. до 2019. године нарочито је видљиво када се овај период упореди са свим периодима пре њега. Као што смо већ написали, за само 7 година изграђено је 362 километра ауто-путева, тачније 39.21% свих саобраћајница тог типа у Србији.

пут / Извор: Фото: Facebook/Srbija Данас

Овај податак додатно добија на значају када се упореди са периодом од 2000 до 2012 када је изграђено 63 км ауто-путева, односно 6.81% свих путева тог типа у нашој земљи.

У овом тренутку у Србији се гради још 262.5 км ауто-путева, а када они буду завршени то ће значити да је за једну деценију изграђено 624.5 км, односно 52.57% свих ауто-путева у нашој земљи.

Од тих 262 километра кључно место заузима Моравски коридор, у дужини од 112 километара.

Поред ових завршених и започетих ауто-путева, до 2025. године, планирана је изградња још 435 км аутопутева и преко 1000 километара брзих саобраћајница.

Када буду завршени ауто-путеви Београд-Зрењанин-Нови Сад, Београд-Вршац, "Вожд Карађорђе", Пожега-Бољаре, Рума-Шабац, и друге деонице у потпуности ће бити промењена путна инфраструктура Србије, која ће дуги низ деценија задовољавати све потребе наше економије и грађана наше земље. На тај начин оствариће се један од кључних предуслова даљег развоја Србије.

ГРАДИ СЕ НАУЧНИ ЦЕНТАР У СРБИЈИ: Водећа гејмерска компанија инвестира у НАЈНАПРЕДНИЈУ ТЕХНОЛОГИЈУ