Расте РОБНА РАЗМЕНА Србије и Хрватске: Ево шта наше фирме НАЈВИШЕ ИЗВОЗЕ на њихово тржиште

Да економија има резултате тамо где политика често нема, говори и чињеница да је робна размена Србије и Хрватске протекле године премашила милијарду евра, с тим што Србија има 44 милиона евра већи извоз од увоза.

Подаци како хрватских, тако и српских економиста, такође говоре да је за само годину дана, од 2016. до краја 2017. године, суфицит у робној размени на српској страни увећан за више од 13 милиона евра.

Укупна робна размена између Србије и Хрватске у 2016. години износила је 903,8 милиона евра и бележи повећање од 4,8 одсто у односу на 2015. годину, а тренд раста приметан је из године у годину.

Први смо у Европи по геотермалним водама, али их не користимо

Подсетимо, извоз у Хрватску износио је пре две године 467,3 милиона евра, што је за 17 одсто више у односу на 2015, а увоз из Хрватске се 2016. смањио за 6,1 одсто у односу на 2015. и износио је 436,5 милиона евра.

Цифре показују да је остварен суфицит у робној размени био 30,8 милиона евра. 

Кључ квалитета живота грађана у региону је, по оцени економиста, у јачем привредном регионалном повезивању, али се кључ, напомињу, увек налази у рукама политике.

Односи Србије и Мађарске на историјски НАЈВИШЕМ нивоу: Ево који ће ПРОЈЕКТИ БИТИ реализовани (ФОТО)

Разлике у пословној и политичкој клими такође се мере бројкама, које кажу да у Србији годинама послује више од 200 хрватских фирми, док је српских предузећа у Хрватској свега - десетак.

Колика је снага утицаја хрватских предузећа у Србији показује и случај Агрокорових компанија које у нашој земљи запошљавају око 10.000 радника, а индиректно, стотине добављача су укључени у пословање са овим концерном.

Анкете међу привредницима у Србији кажу да је један од основних разлога зашто српске фирме мање улажу у Хрватску "затегнути политички односи" две земље, те претпоставка да неће бити једнако третирани као инвеститори из других земаља.

Флаширана вода иде у заборав: Да ли је чесмовача ипак здравија?

Бројне нецаринске баријере, које су протеклих година примењиване ка Србији, додатно су пољуљале поверење потенцијалних инвеститора из Србије, као и чести случајеви дискриминације српских подузећа у приватизацији хрватских фирми.

Стручњаци напомињу да, како би се даље развиљали економско-трговински односи две земље, неопходна је активнија билатерална сарадња у решавања имовинско-правних питања, уклањање нецаринских баријера, усклађивање међудржавних прописа, те заједнички рад на регионалним иницијативама и иступ на трећа тржишта.

Такође, на пољу економске регионалне сарадње, оцењује се да је неопходно заједно интензивирати активности у Саветима за регионалну сарадњу, затим покренути више пројеката у Дунавској и Савској комисији...

Недавно започет пројекат Србије са Мађарском, на изградњи српског културно-туристичког центра у Мађарској и мађарског у Србији, један је од примера међудржавног, културног и економског повезивања две земље и модел по којем, према оцени стручњака, је могуце јачати везе две земље.

У Привредној комори Србије (ПКС) сматрају да, с обзиром да је Хрватска чланица Еуропске уније, а Србија ЦЕФТА, то доноси бројне предности за заједничку сарадњу две државе.

Српске фирме на тржиште Хрватске највише извозе свеже воће, месо и месне прерађевине, вино и алкохолна пића, грађевински материјал и металну жицу и мрежу, производе црне и обојане металургије, фармацеутске производе, делове за ауто индустрију...

Роминг би и за грађане Србије коначно могао да буде ЈЕФТИНИЈИ

Привредну сарадњу, сматрају, могуће је повећати највише у области прехрамбене индустрије, енергетике, туризма, информационих технологија, грађевинарства, металопрерадивачке индустрије, али и туризма.

У том смислу, препоручују да се активности усмере на офанзивнији маркетинг српске привреде, повећање наших производа и услуга на хрватском тржишту.

Заједничка оцена економских стручњака је да би тренутна трговинска "предност" у размени са Хрватском могла бити замајац да такве резултате постигнемо и са другим државама региона, Мађарском, Бугарском, Румунијом или Словенијом...