Рат енергентима: Русија постаје спас за земље без нафте и гаса – Европа на прекретници

Рат енергентима који је ових дана кулминирао нападом Америке и Израела на Иран, покренула је Европска унија на почетку сукоба у Украјини забраном увоза нафте и гаса из Руске Федерације. Упркос санкцијама бриселских бирократа, који су често и на штету држава чланица инсистирали на забрани руских енергената, Москва никада никоме није забранила да их купује и остала је сигуран снабдевач за све коректне купце. Ових дана са свих страна света стижу поруке да  би управо Русија могла бити спас за државе којима је због затварања Ормуског мореуза онемогућена испорука нафте, али и гаса из Катара.

А све што се дешава је потпуно супротно од онога што су европски и амерички званичници желели – уместо да Русију натерају да падне на колена, заправо су својом погрешном политиком приморали друге земље да се врате руским енергентима, а у случају ЕУ – велике су шансе да ће и сама морати да направи тај заокрет, уколико сукоб на Блиском истоку потраје. А о цени коју ће морати да плате због вртоглавог скока на берзама нафте и гаса, да и не говоримо.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјавио да Москва бележи значајан раст потражње за руским енергентима због ситуације на Блиском истоку и рата у Ирану. Песков је поручио да Москва неће објављивати никакве податке о количинама из очигледних разлога, јер је превише оних који јој не желе добро, али је истакао да Русија може гарантовати стабилност свих испорука које су закључене уговором.

Нафта више није само економски ресурс, већ геополитичко оружје. А то се најбоље види када се погледа статистика земаља које је имају највише.

Према подацима ОПЕК и ОЕЦ На првом месту по резервама је Венецуела, чији је председник Николас Мадуро отет од стране САД. Међу првих седам земаља са највећим резервама су Саудијска Арабија, Иран, Ирак, УАЕ и Кувајт којима је онемогућен извоз, јер је најзначајнија рута, Ормуски мореуз, затворена. Осим њих, на трећем месту је Канада, а на седмом Русија.

Србија Данас/РТ БАЛКАН