РАТОВИ ЗА ВОДУ СЕ ОДВИЈАЈУ ПРЕД НАШИМ ОЧИМА Жедни градови постали реалност, научници тек упозоравају на катастрофу

Јужна Европа се спрема за изузетно суво лето. Неки региони већ пате од несташице воде, а пољопривредници очекују најгоре приносе у последњих неколико деценија. Док климатске промене чине регион топлијим, године узастопне суше су исцрпиле резерве подземних вода. Земља се осушила у Шпанији и јужној Француској, док низак ниво река и акумулација угрожава производњу хидроенергије овог лета.

Са температурама које се пењу према летњим просецима, научници упозоравају да Европа иде ка још једном бруталном лету. Прошло лето је било најтоплије забележено, што је изазвало сушу за коју су истраживачи Европске уније рекли да је најгора у последњих 500 година. На удару су се нашле бројне земље, док је најгора ситуација била забележена у Португалу, Немачкој, Француској, Шпанији и Италији. Поред европских земаља, суша није заобишла ни државе на другим континентима, а посебно су биле погођене Америка, Бразил и Чиле, а према најавама научника овог лета наш чека још гори сценарио.

- Ситуација са сушом ће се погоршати овог лета - рекао је Хорхе Олчина, професор географске анализе на Универзитету Аликанте у Шпанији. У овом тренутку, мале су шансе да ће киша решити основну сушу.

- У ово доба године једино што можемо да имамо су локалне олује, које неће решити дефицит падавина - рекао је Олцина за Ројтерс.

Тражећи хитну помоћ од Европске уније, шпански министар пољопривреде Луис Планас упозорава да је "ова суша таквих размера да се њене последице не могу решити само националним средствима".

Јужна Европа није једина која ове године пати од озбиљне несташице воде. Афрички рог пролази кроз најгору сушу у последњих неколико деценија, док је историјска суша у Аргентини уништила усеве соје и кукуруза.

Чешће и теже суше у медитеранском региону – где је сада просечна температура за 1,5 степени Целзијуса виша него пре 150 година – у складу су са предвиђањима научника да ће климатске промене утицати на регион.

- Што се тиче климатских промена, то се веома добро уклапа у оно што очекујемо - рекла је Хејли Фаулер, професорка утицаја климатских промена на Универзитету Њукасл.

Упркос овим дугорочним прогнозама, припреме касне. Многи пољопривредни региони тек треба да усвоје методе за уштеду воде као што је прецизно наводњавање или да пређу на усеве отпорније на сушу као што је сунцокрет.

- Владе касне. Компаније касне - рекао је Роберт Ваутард, климатолог и директор француског Института Пјер-Симон Лаплас. Неке компаније и не размишљају о промени модела потрошње, само покушавају да пронађу неку чудесну технологију која ће донети воду.

Према подацима Светске организације за природу (WWF), током прошле године са несташицом воде од најмање месец дана суочавало се око 2,7 милијарди људи на свим континетима. Ситуација је била нарочито критична у градовима и урбаним подручјима у којма број становништва најбрже расте.

Према Сверској здравственој организацији минимална количина воде по становнику износи 1000 м3 годишње, а чак 45 земаља се налази у условима тзв. воденог стреса. Оне имају на располагању мање од 1000 м3 годишње по становнику - 88% становника Малија, 94% становника Етиопије нема чисту воду. Рурално становништво је далеко угроженије него урбано, које се у већем проценту снадбева организовано путем водовода или им је пак доступнија флаширана вода. Снадбевање флашираном водом је 10 пута скупље, што снадбевање сигурном водом посебно у будућности и у неразвијеним земљама чини веома отежаним.

Екстремни временски услови који резултирају климатским променама, попут циклона, поплава и дуготрајне суше, још би више могли погоршати стање и околности у којима живи најпогођенији део становништва наше планете. То би могло да утиче на здравствено стање људи, опште животне околности и количину средстава за живот у најсиромашнијим земљама света. Како расте забринутост како обезбедити становништву довољне количине пијаће воде, тако долази и до расправа о томе да ли ће у будућности бити сукоба који ће за последицу имати борбе над контролом капацитета воде.

Последње две и по деценије, политичари, научници и новинари често су изражавали забринутост да ће спорови око воде и несташица бити разлог будућих ратова. Често се цитира и чувена реченица бившег египатског министра спољних послова и бившег генералног секретара Уједињених нација Бутроса Галија, који је рекао: "Следећи рат на Блиском истоку водиће се због воде, а не политике". Његов наследник у Уједињеним нацијама, Кофи Анан, рекао је 2001. године: "Жестока конкуренција за слатку воду би могла постати извор сукоба и ратова у будућности", док је бивши потпредседник Светске банке Исмаил Серагелдин такође изразио забринутост рекавши: "Ратови следећег века биће око воде осим ако не дође до значајнијих промена у управљању". Поред њих, о овом питању, говорио је и чувени Лестер Браун. Он је на конференцији о водама у Стокхолму нагласио: "Сада је већа вероватноћа да ће се будући ратови на Блиском истоку водити због воде него нафте".

И чини се да се остварује сценарио на који су научници упозоравали последњих година.

Две особе су убијене, а више људи је рањено након пуцњаве између иранске пограничне полиције и талибанских бораца у близини граничног прелаза између Ирана и Авганистана, саопштио је јуче портпарол талибана. Још увек није у потпуности јасно због чега је дошло до инцидента, али он се догодио услед тензија између две земље због права на приступ води, пренео је Ројтерс.

Иран је оптужио авганистанске талибане да су прекршили споразум из 1973. године тако што су укинули проток воде из реке Хелманд ка деловима источног Ирана, што су талибани негирали.

- Иранске пограничне снаге су данас, у покрајини Нимроз, пуцале ка Авганистану, на шта смо одговорили. Током сукоба, по једна особа убијена на обе стране, а има много повређених - рекао је талибански министар полиције Абдул Нафи.

И ово није први сукоб због несташица воде. 

Један од првих оваквих сукоба догодио се у априлу 2021. године између Таџикистана и Киргистана, када је погинуло око 40 људи, а близу 400 је рањено. Конфликт је трајао три дана, а почео је одлуком таџикистанских власти да монтирају камере како би надгледале резервоаре воде у месту Кок - Таш на територији Киргистана. Одлука је изазвала велики револт мештана, који су каменицама гађали камере, што је потом прерасло у сукоб у који су биле укључене војске обе државе.

На Блиском истоку и Северној Африци у прошлости је било неколико конкретних примера могућих сукоба око извора воде.

Још један од камена спотицања у актуелном сукобу између Израела и Палестине јесте и управљање над изворима пијаће воде. Договором из Осла и Палестини је омогућено коришћење воде, али само са територије Западне обале, док би Израел и даље имао највећи проценат контроле над овим ресурсима.

С друге стране, Египат и Етиопија такође имају проблем. Наиме, Етиопија контролише горње токове Нила који дају 86% воде за ову реку. Нил затим пролази кроз Судан и Египат где се улива у Медитеранско море. Етиопија као и Судан имају планове да направе велики број брана и разведу воду ка пољопривредним подруцјима. То би драстично смањило количине воде које долазе до Египта који се већ налази у стању мањка воде. Целокупно становништво Египта практично живи на само 2,5 одсто територије - плодне земље која се налази око Нила. Пред Египтом је сада неколико опција: да крене у рат са Суданом и Етиопијом, смањи енорман популациони раст, унапреди системе за наводњавање или да се суочи са економском и социјалном катастрофом.

И док се Блиски исток суочава са стравичним несташицама воде, ни у остатку света ситуација није добра.

Огалала је највећа подземна издан (резрвоар) на свету, ова фосилна вода се веома споро пуни. Количина воде коју је она природно чувала је била довољна да се преко 50 савезних држава САД (изузимајући Аљаску и Хаваје који су одвојени) формира слој воде дубок 50 цм.

Захваљујући претераном испумпавању, воде је све мање.

Процењује се да се подземне издани у САД троше 4 пута брже од њиховог природног пуњења.

Ако се Огалала издан потроши, на простору који је наводњавала остаће слана пустиња, економска пропаст, здравствени проблеми, и несагледиви еколошки поремећаји, упозоравају стручњаци. 

Почетком 60-тих година прошлог века започето је са великим пројектом одвођења воде са река које су пуниле Аралско море. Вода је одведена у унутрашњост копна зарад наводњавања плантажа воћа, памука, пиринча у овом аридном региону. Изграђено је мелиорационих канала у дужини преко 1300 км. Резултат тако великог одузимања воде из токова је пресушивање језера. Водена површина је смањена преко 60 %, запремина за преко 75 %, док је салинитет порастао за три пута. Захваљујући томе данас је преко 30000 км2 некадашњег дна услед делатности човека претворено у слану пустињу.

Одвођење воде из река Сир Дарија и Аму Дарија уз испаравање воде из самог језера је изазвало еколошку, економску и здравствену регионалну катастрофу. Један руски званичник је означио као "10 пута гору катастрофу од Чернобиља".

Данас разноси слани прах са осушеног језерског дна на удаљеност од чак 300 км. Како се со шири она уништава усеве, пашњаке, шуме, и остали живи свет. Повећањем салинитета земљиште постаје још мање плодно. Овај феномен је увео нови термин у заштиту животне средине: слану кишу.

Да би очували приносе на овом аридном земљишту пољопривредници повећавају употребу хербицида, инсектицида и ђубрива (првенствено вештачких). Добар део ових хемикалија продире кроз земљу у подземне воде загађујући главни извор пијаће воде. Низак ниво дотока воде, као и повећање концентрације загађујућих материја из пољопривреде, учинио је и надземне воде нездравим за пиће.

Сталним смањивањем (исушивањем) услед прекомерне потрошње воде, Аралско море се "поделило" у неколико готово одвојених водених целина. Али ни то није крај. Нестајање језера се наставља. Најновији сателитски снимци показују да је од некада четвртог највећег (слатководног) језера на свету остало само неколико одвојених малих језераца. Практично језеро данас заузима само 20% некадашње површине. И тај тренд нестајања је све израженији.