Род шљиве БУКНУО У БАНАТУ: Посла има и за сезонце из Северне Македоније

Брање шљива / Извор: Фото: Printscreen/RTS

Очекује се 30 тона шљиве по хектару

Највећи шљивик у јужном Банату налази се на 12 хектара у Омољици код Панчева. Своје знање и средства прошле године удружиле су две породице и први плодови заједничког рада се виде овог лета. Шљива је рекордно родила.

ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА ДОМАЋА ЛУБЕНИЦА? Увоз бостана никад већи, статистика ПОРАЖАВАЈУЋА

ДОБАР РОД И КВАЛИТЕТ ПШЕНИЦЕ У СРБИЈИ: Ево кад је треба продавати за бољу цену

Уместо осам сати, стиже се за четири: Почела реконструкција деонице пруге Будимпешта-Београд!

Гране су се савиле до земље под притиском крупних и слатких плодова шљиве. Скупљају их вредне жене из Северне Македоније које су дошле да зараде дневницу.

- Волим да радим, није ме срамота да берем јабуке, шљиве. Није тежак посао, може да се ради и зараде паре - каже Мара Попов, из Криве Паланке.

Њена земљакиња Славица Јовановић каже да има четворо деце, које мора да школује и издржава.

У јужнобанатским воћњацима не гаји се много шљива, јер је веома осетљива, али ако се земљиште добро припреми ни добар род не може да изостане.

- Треба узети узорак земље додавати по потреби стајско и вештачко ђубриво и све остало што је потребно и на тај начин се додтано побољшава плодност земље - каже Зоран Поповић, воћар из Банатског Брестовца.

Захваљујући изузетним временским условима овде ће имати 30 тона шљиве по хектару која ће након прераде завршити у храстовим бурадима и теглама џема,а већи део производње намењен је за извоз.

- Апсолутно од комплетне шљиве хоћемо да произведемо ракију. План нам је да касније сушимо шљиву и да правимо пекмез и да имамо једну домаћинску задругу која ће продавати праву ракију, сушену шљиву и џем - каже Јовица Божић, произвођач шљиве из Омољице.

Произвођачи воћа из Банатског Брестовца и Омољице у досадашњу производњу уложили су своја средства, али очекују убудуће и помоћ државе.

- Мислим да је држава препознала воћарство као потенцијал за развој и зато се доста људи и одлучује да инвестира у то као што смо се и ми одлучили - каже Јовица Божић.

Овде размишљају да развојем пољопривредне задруге и продајом домаћих производа подстакну и развој сеоског туризма, јер желе да се врате традицији од пре Другог светског рата када је овде под виноградима и воћњацима било 450 хектара и када су по квалитетно домаће пиће долазили купци из Чешке, Аустрије и многих других земаља.

ДЕТАЉИ ПРАВИЛНИКА О РАДУ! Зашто је 10. август кључан, шта морају послодавци и радници, а шта може инспектор?