Санкције као бумеранг: Мере против Русије више погодиле америчке компаније него руске

Економске санкције које су САД и Европска унија увеле Русији 2014. године немају видљивог ефекта по руску нафтну индустрију, али су њима најтеже погођене америчке енергетске компаније, а европске у нешто мањем обиму, пише амерички лист "Волстрит џорнал".

Амерички професор тврди: Европа ће економски престићи Америку

Након Макронове победе: Евро ојачао према долару

Циљ санкција је био да се ограничи руска потрага за новим технологијама за експлоатацију додатних количина нафте и природног гаса, а нарочито да се наштети подводним бушењима планираним у Црном мору, на Арктику и да се ограничи коришћење технологије "фракинга" у Сибиру, пише амерички лист.

Санкције су, међутим, нанеле тежак ударац америчком нафтном гиганту Ексон мобајлу, јер његово бушење у тим подручјима заузима централно место у споразуму који је та компанија пре неколико година склопила са руском државном нафтном компанијом ПАО Росњефт.

Због антируских ограничења, Ексон мобајл је морао да стопира девет од 10 заједничких пројеката са Росњефтом, а своје губитке је проценио на милијарду долара.

Из тог разлога, Ексон мобајл је затражио изузеће од америчких санкција за наставак експлоатације у Црном мору, али га је администрација америчког председника Доналда Трампа прошлог месеца одбила.

Истовремено, неке од европских компанија настављају са пројектима у Русији, који су део партнерстава склопљених пре увођења санкција, пише WSJ.

Тако је компанији Бритиш петролеум (БП) дозвољено да задржи готово 20 одсто удела у Росњефту, који је са 590 милиона долара учествовао у нето заради компаније у 2016. години, преноси амерички лист.

Италијански Ени се, такође, припрема за бушења у Црном мору у овој години, у склопу партнерства са Росњефтом, и планира да истражује у арктичким водама руског дела Баренцовог мора, преноси WSJ.

Француски Тотал је партнер са руским Новатеком на пројекту изградње постројења за течни природни гас "Јамал", а такође тражи учешће и у другим ТПГ пројектима у Русији.

Како додаје WSJ, санкције нису спречиле англо-холандски Ројал Дач Шел и још четири европске компаније да прошлог месеца најаве 10 милијарди долара вредна улагања у гасовод који ће ићи до Немачке, а коме се противи ЕУ.

Истворемено, производња нафте у Русији је прошле године премашила 11 милиона барела дневно, што је највиши ниво у последњих неколико деценија.