ПОРАЖАВАЈУЋА СТАТИСТИКА СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ У РЕГИОНУ: Свака четврта особа у Србији зна неког ко ради "на црно"
Студија која је спроведена у четири земље региона донела је поражавајуће податке о раду "на црно" и сивој економији
Центар за политике и управљање (ЦПУ) представио је опсежну студију "Расветљавање економије у сени: Истраживање неформалне економије у четири државе Југоисточне Европе", која се бави кључним аспектима сиве економије у четири суседне земље.
РАД ОД КУЋЕ ОТВОРИО ТУРИЗАМ НА РАЈСКИМ ОСТРВИМА: Виртуелне канцеларије све више селе у топлије крајеве
УГОВОР ВРЕДАН ВИШЕ ОД МИЛИЈАРДЕ: "Наменска" из Трстеника наставља сарадњу са Министарством одбране
ФИНАНСИЈСКА СТАБИЛНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ УПИТНА? Европска централна банка објавила лоше процене!
Студија је проведена у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији, а резултат је сарадње регионалних економских експерата и даје увид у обим сивог тржишта робе и рада, као и разлоге из којих се људи упуштају у незаконите активности.
Истраживање је спроведено у наведеним земљама региона путем анкетирања 4.064 пунолетна испитаника током маја и јуна 2019. године, а заснива се на анализи перцепције и ставова према: квалитету институција, нивоу опорезивања, откривању и кажњавању нелегалних радњи, као и порезном моралу, односно правдању деловања у сивој економији.
Најзанимљивији подаци и закључци, који дају јасну слику о проблематици сиве економије региона, су у сегментима рада на црно и куповини без добијања рачуна, те оправдавању и кажњавање деловања у сивој економији.
Налази истраживања указују да је у све четири државе присутан рад "на црно" и деломично непријављени рад који значи да се део плате исплаћује у коверти. Чак 25,8 посто грађана Србије познаје бар једну особу која ради на црно или део плате прима у коверти, док у остале три државе овај постотак варира од 16,3 посто у Хрватској до 18,7 посто у Црној Гори.
Рад на црно или делимично непријављени рад је осетљива тема, што би значило се да су стварне стопе вероватно више. Истраживања указују и да 41,3посто грађана Србије представља потенцијалну непријављену радну снагу, док проценти у остале три државе варирају од 29,2 посто у БиХ до 35,5 посто у Црној Гори. Односно, мање од половине популације регије би обављало активности стриктно у формалној економији када би им приходи значајно опали или када би им се финансијска ситуација погоршала.
Резултати истраживања указују и на високу учесталост неформалне куповине роба и услуга. Тако 32,3 посто грађана Црне Горе набавља робу и услуге без добијања рачуна, а у остале три државе овај постатак варира од 20,5 посто у БиХ до 28,8 посто у Србији.
Око 25 посто популације регије оправдава рад на црно и куповину без добијања рачуна. Ако особа делује у окружењу у којем је раширено оправдавање неформалног деловања, већа је и вероватноћа да ће се та особа упустити у активности у домену сиве економије. Већа вероватноћа уочавања и више казне обесхрабљују упуштање у неформалне активности, ипак више од 40 посто популације регије нема поверења у рад инспекција при откривању рада на црно и неформалне куповине. Такође, више од 40 посто популације регије сматра да су санкције благе за откривање оваквог деловања.
Сива економија негативно утиче на прикупљање јавних прихода, те тако и на квалитет и доступност јавних услуга, односно, долази до смањења буџетских средства за образовање, здравство, социјална давања, културу, те за све остале услуге које држава пружа, а које се финансирају из пореза. Њено постојање у овим размјерима представља препреку за значајнији економски раст и изградњу квалитетнијег живота сваког грађана.
Смањење обима сиве економије би последично имало позитивне економске ефекте по тржишта земаља региона. Како би се то постигло потребан је низ структурних реформи, да би се грађани уверили да вреди дати допринос државној каси, а неопходно је и подизање свести самих грађана.