ДРАГОМИР ИЗ БРЕСТОВЦА ПОЧЕО ДА ГАЈИ БИЉКУ У САКСИЈИ: Сада од ње зарађује и до 20.000 ЕВРА
На српском тржишту нема великих произвођача.
Када је Драгомир Ивановић први пут пробао шпаргле у Италији није ни слутио да ће их, деценију и по касније, успешно узгајати у атарима Банатског Брестовца.
ДОКТОР САВЕТУЈЕ: Ово морате да знате пре одласка на летовање!
Велико интересовање за Wall Стреет Мемес и EcoTerra претпродају упркос тржишту медведа
3 криптовалуте са аутоматским повећањем вредности чак и пре стварног лансирања токена
Овај вредан човек каже да је банатска земља толико плодна да би "и забоден штап олистао", али да су класични пољопривредни произвођачи са подручја Јужног Баната и даље конзервативни по питању узгајања нових култура.
За шпарглу Драгомир има само речи хвале. Не само да је реч о биљци која не тражи хемију и чија је цена стабилна, већ је шпаргла једна од ретких култура која је способна да преживи поплаве и обнови се. Осим што је лековита, она је и скупа – за килограм шпаргле у Србији потребно је издвојити и до 2.000 динара. На српском тржишту нема великих произвођача, а са хектара шпаргле профитабилност је од 15.000 до 20.000 евра годишње.
– Шпаргле сам јео у Италији почетком деведесетих и био сам одушевљен укусом, богатством јела и комбинација са шпарглом, али и њеним ефектима на моје здравље. Тамо се шпаргле, као и у Немачкој, Француској и Британији, веома цене и користе у свим јелима. У то време у Србији није било шпаргли ни од помена, па сам прво семе набавио много година касније, из Мађарске. Прво сам посадио шпарглу у саксије, на тераси свога стана – прича Драгомир.
Тражећи викендицу у близини Београда, дошао је Драгомир у Брестовац, по огласу. Одмах је заволео то место, посебно због климе, ваздуха, зеленила, плодности земље, опуштености и неког мира који пружа, због лепоте Поњавице и околине.
– Испрва сам гајио разно воће и поврће, а шпаргла је била успутна прича. Једног дана ме је позвала непозната жена из Ковачице да пита за шпарглу као лек, за мајку болесну од канцера. Тек тада сам кренуо да испитујем здравствене вредности шпаргле и одушевио се. Одлучио сам да шпаргла буде моја водећа култура. Сада имам регистровано пољопривредно газдинство – открива он.
За подизање засада на једном хектару треба инвестирати око 15.000 до 20.000 евра, зависно од конкретних услова инвеститора. То је умерена инвестиција ако се пореди са боровницом, трешњом, јабуком и јагодом за интензивне засаде. Оно што шпаргли даје компаративну предност је најмањи ризик, стабилно тржиште и сталне цене, како у Србији тако и у Европи.
– Треба урадити бизнис план и обезбедити земљиште, добре климатске услове, добре саднице, механизацију и опрему, обучену радну снагу, објекте за складиштење и паковање, средства за доставу купцима и добру промоцију. Мој главни посао је производња садница, за осам година имам око 600 засада шпаргле од тих садница. Добар део засада већ продаје род, ове године су веома добро реализовали своју производњу – наглашава Драгомир.
Класични пољопривредни произвођачи су конзервативни по питању новина. У Брестовцу гаје паприку и парадајз деценијама, у Омољици ратарске културе, и ту се многи осећају сигурнима иако профит са годинама опада. Не знају за шпарглу, а они који и знају нису је ни видели, ни пробали.
– Интересантно је да засаде шпаргле подижу људи који раде нешто друго, обично ИТ инжењери, лекари и повратници из иностранства. За њих је шпаргла инвестиција.Она се бере тек након три године од садње, што многе људе чини нестрпљивим, иако засад траје 20 година. Два су важна посла, сузбијање корова и берба, који подижу цену, а у тржишној привреди тражња диктира цену. У време ковида цене шпаргле су постале високе јер се она тражила као помоћно лековито средство открива овај произвођач.
Тржиште у Европи има велику тражњу, довољно је рећи да је годишњи извоз у свету око 1,5 милијарди долара. Тржиште Србије је у почетној фази развоја, тражња расте око 30 одсто годишње, и неће бити задовољено у догледно време. Траже је најбољи ресторани, најквалитетније пиљаре, трговински ланци, хотели, произвођачи замрзнуте хране, али и појединачни потрошачи којима се дистрибуција ради и лично.
– Велика вредност робе олакшава све активности продаје, јер је мали габарит. Ове године цена шпаргле у Београду је била 2.000 динара по килограму и опет је није било довољно. Постоји и проблем квалитета, јер она увозна брзо губи свежину и главна својства, а домаће нема ни за пет одсто тржишта – истиче произвођач, а преносе медији.
– Продајем саднице и расад, а купују их људи који имају мале баште, за себе и породицу. Последњих година сам помогао да се формирају већи, комерцијални засади, и то око Новог Сада, Бечеја, Такова, Чачка, Београда и Будве. За конзумну шпарглу направио само Фејсбук групу "Шпаргла аспарагус, храна лек афродизијак", која сада има око две хиљаде чланова који деле искуства, информације, али и који продају шпарглу. Постоји иницијатива и за удруживање у Задругу – каже Драгомир.