Србија на прагу нуклеарне ере? Ево када би могла да проради прва електрана

Гостујући у емисији "Средиште пажње" Првог програма Радио Београда, Димовић је оценио да је укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана "храбра и визионарска политичка одлука" која је створила оквир за научна истраживања.

Он је нагласио да нуклеарна енергија, као базични вид енергије, треба да омогући постепено напуштање фосилних горива, првенствено угља.

-Нуклеарне електране нису само реалност, већ насушна потреба уколико желимо да дишемо чистији ваздух. Инциденти су много чешћи у класичним индустријским постројењима него у нуклеаркама. Оне доносе енергетску стабилност и држава не зависи од једног снабдевача, рекао је Димовић.

Он је објаснио да алтернативни извори, попут ветропаркова и соларних панела, не могу да задовоље више од 30 одсто енергетских потреба због варијација у временским условима које могу изазвати проблеме на мрежи.

-Србија треба да се окрене конвенционалним нуклеарним реакторима, минимално два реактора до 2,4 гигавата снаге, како би задовољила енергетски дефицит и остварила амбициозан план извоза електричне струје, истакао је директор "Винче".

Говорећи о избору технологије, Димовић објашњава да Србија не треба да искључи ниједну опцију.

-Међународна атомска агенција је стриктно прописала да државе на овом степену развоја примењују конвенционалне методе. Мали модуларни реактори су тренутно у фази истраживања или предконвенционалне употребе. Међутим, до 2040. године, када би Србија требало да добије нуклеарну електрану, вероватно ће се догодити и њихова комерцијална употреба, закључио је Димовић.

Као кључне предности нуклеарне енергије, навео је одсуство емисије ЦО2, ниске оперативне трошкове на дужи рок и животни век модерних реактора који износи од 60 до 80 година.

Поводом актуелних сукоба на Блиском истоку и спекулација о могућим ударима на нуклеарна постројења у Ирану, Димовић је поручио да грађани Србије немају разлога за бригу.

-Чак и у најгорем могућем сценарију, услед формирања радиоактивног облака, такав облак би се могао кретати дуж земаља у Персијском заливу или према Турској. С обзиром на то да је реч о удаљености од преко 3.000 километара, грађани Србије могу апсолутно да буду безбедни, нагласио је он, додајући да неодговорни појединци у јавном простору непотребно шире панику.

Институт "Винча", као највећи институт у источном делу Европе, преузео је улогу носиоца нуклеарног програма. До сада су потписани меморандуми о сарадњи са француском компанијом ЕДФ, али и са водећим институтима у Мађарској, док се одржава успешна сарадња и са руским "Росатомом".

Такође, делегација Института посетила је и јужнокорејску компанију КХНП.

Извор: Танјуг