ДА ЛИ ФЛАШИРАНА ВОДА У СРБИЈИ МОЖЕ БИТИ ЈЕФТИНИЈА? Произвођачи неконкурентни на тржишту ЕУ, да ли нам пример Грчке може помоћи?
Према подацима Привредне коморе Србије, у Србији има око 300 изворишта, а флаширањем воде бави се 25-30 фабрика, различитог капацитета.
Приступ чистој пијаћој води је основно људско право и кључни фактор за здравље и опстанка наше планете и човечанства.
ГРЧКА ЗАКОНОМ ОГРАНИЧИЛА ЦЕНУ ФЛАШИРАНЕ ВОДЕ: Једним кораком решен огроман проблем који поставља задатак и другим земљама
ЛУКСУЗ ИЛИ ЛУДОСТ? ШОКИРАЋЕ ВАС ЦЕНЕ НА ЈАДРАНУ: Кафа и до 13 евра, а од цена лежаљки неће вам бити добро
ОТКРИВЕНО ЗАШТО СУ НАМ АВИО-КАРТЕ СКУПЉЕ: Плаћамо 30% више, а ово нас тек чека
Ипак, многи људи широм света немају приступ чистој пијаћој води. Недостатак пијаће воде постао је глобални проблем који погађа пре свега најсиромашније социјалне слојеве и сушне регионе наше планете. На таквим местима људи су приморани да купују флаширану воду како би се заштитили од заразних болести и како би обезбедили нормално функционисање организма.
Међутим, приватне компаније које држе под својом шапом овај стратешки природни ресурс продају флаширану воду и до десет пута скупље од воде из чесме, што ствара удар на буџет свих оних који немају приступ води са чесме или на местима где таква вода није за пиће. Тако ове групе људи постају рањивије у односу на оне који имају приступ пијаћој води.
Недавно се појавила вест да је Грчка препознала проблем продаје флаширане воде, спровевши мере у циљу ограничења цене флаширане воде и обезбеђења приступачности њеним грађанима, али и свим туристима који је посете.
Грчка је на овај начин је показала како се може постићи равнотежа између економских интереса и основних потреба људи.
Грчка влада је 2013. године по први пут увела ограничење цена производа који се продају на уређеним плажама на којима се наплаћује улаз, а у фокусу је била баш флаширана вода. Тако су ограничене цене биле 35 евро центи за флашу воде од 500 мл и 50 центи за флашу воде од 750 мл. Овај ценовник се ревидира сваке године, а надзор врше инспекцијске службе.
Ограничења цене не важе само на уређеним плажама, већ обухватају и друга места. Већ је препоручена горња граница цена у ресторанима и баровима на аеродромима, бродовима, стадионима, археолошким налазиштима, биоскопима и у позориштима.
Вода за пиће први пут је флаширана 1622. године у Енглеској, а у Србији се данас производи неколико десетина врста. Просечна годишња потрошња флаширане воде у Србији је око 70 литара по становнику и расте 10-20 одсто сваке године.
Србија може да се похвали богатством изворских и минералних вода. Стручњаци кажу да је квалитет добар у великим градовима као што су Београд, Нови Сад, а у мањим местима где нема фабрике воде је веома лош, посебно у Војводини.
Поред минералне и изворске у продаји су и стоне воде (са ниским садржајем минералних материја, погодне за пиће и кување), уведене законом из 2005. године, које би требало да су и најјефтније, првенствено због грађана Србије који имају лошу воду и где нема друге алтернативе.
Према подацима Привредне коморе Србије, у Србији има око 300 изворишта, а флаширањем воде бави се 25-30 фабрика, различитог капацитета.
Из Дирекције за воде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, наводе да воде, водотокови и њихови извори и ресурси подземних вода, укључујући и геотермалне ресурсе, природна су богатства у својини Републике Србије. На природном богатству може се стећи концесија или право коришћења, односно искоришћавања, у складу са Законом о водама.
Контрола над водама се спроводи применом Закона о водама, чије се одредбе примењују на све површинске и подземне воде на територији Републике Србије, укључујући термалне и минералне воде, осим подземних вода из којих се могу добити корисне минералне сировине и геотермална енергија.
- Водна дозвола издаје се на одређено време, а најдуже за период од 15 година, зависно од начина, услова и обима коришћења вода, начина, услова и обима испуштања отпадних вода, складиштења и испуштања хазардних и других супстанци које могу загадити воду, као и услова за друге радове којима се утиче на водни режим. Водном дозволом се утврђује начин, услови и обим коришћења вода - наводе из Дирекције за воде.
Ако изузмемо туристичке дестинације, ексклузивне угоститељске објекте и поједине локације, попут београдске аутобуске станице, где су цене производа, укључујући и флаширану воду, од 3 до 4 пута скупље него у маркетима, Срби, просечно, за флашицу воде од 0,5л дају између 50 и 60 динара, док за исту од 0,75л између 60 и 70 динара, ако је купују у маркетима, мада цене на појединим киосцима могу ићи и знатно више, што се рецимо у Грчкој не дешава, због прописаних и уведених мера ограничења.
Треба нагласити да је код флаширане воде теже поредити цене пошто су паковања разна.
Удружења у Србији годинама скрећу пажњу на високе накнаде за флаширану воду. Када је цена у питању, нисмо конкурентни на европском тржишту флаширане воде. Српски произвођачи имају проблем и с пласманом своје воде у окружењу, јер не могу да буду конкурентни на тамошњим тржиштима као и у многим земљама ЕУ.
Закон о ПДВ (члан 23.) прописује да се по посебној стопи од 10 процената опорезује свака вода за пиће, осим флаширане, тако да се флаширана вода опорезује стопом од 20 одсто.
- У категорији основне животне намирнице налази се вода за пиће, као и флаширана вода. Умањивањем пореске стопе са 20 на 10 одсто довело би до снижења цене флаширане воде и веће доступности неопходног производа у потрошачкој корпи непосредном потрошачу. Нижа цена подразумева и већу продају тако да пореска стопа од 10 одсто не би имала утицаја на буџетски приход - објаснила је Невенка Стојеновић, председница Удружења индустрије минералних вода.