СРПСКА ФИРМА СКРАТИЛА РАДНО ВРЕМЕ Продуктивност скочила за 20 одсто!

посао / Извор: Профимедиа/илустрација

Домаћи стартап покренуо је пилот пројекат у трајању од три месеца, како би видели ефекте краћег радног времена на пословање - квота значајно скочила

У последње време изузетно је популарна тема радног времена од 7 или мање сати, радних недеља од 4 дана уместо 5 и других скраћених опција рада.

Требало би само водити рачуна и разликовати скраћени рад од компресованог, којег на енглеском зову "compressed work week". Наиме, компресована радна недеља подразумева да се 40 радних сати заправо "сажме" у четири радна дана, продужавањем радног дана на 9 или 10 сати.

Тема се активира сваког пута када нека држава одлучи да тестира овај вид рада, али скраћени радни дани и недеље постоје већ у многобројним компанијама, чак и у Србији.

СУФИЦИТ РЕПУБЛИЧКОГ БУЏЕТА: Од прошле године прилив у државној каси већи од 50 МИЛИЈАРДИ!

ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ЗА СВЕ БЕРАЧЕ: Србија прва осмилсила апликацију која ОЛАКШАВА ЗАПОСЛЕЊЕ СЕЗОНАЦА!

КИНА ДОБИЛА НОВОГ МИЛИЈАРДЕРА!

Неколицина фирми, можда чак и нешто већи број, дуги низ година нуди скраћени радни дан петком на пример, а концепт флексибилног радног времена такође може спадати и у домен "компресованог". Међутим, не постоји велики број оних који су се определили за перманентно скраћено радно време.

Домаћа фирма, која се бави развојем видео плејера и монетизацијом и као таква послује на светском тржишту, пре свега у Северној Америци и западној Европи, али има и клијенте у нашој земљи, такође промовише скраћено радно време. Стартап је основан је 2016. године, а од 2018. послује са скраћеним радним временом.

- Тежње да систем буде ефикаснији, људи задовољнији као и да оставимо више простора за приватан живот наших запослених навели су нас на размишљање а потом и имплементацију скраћеног радног времена - каже ХР менаџер у компанији.

- Промену смо увели приликом селидбе из старе канцеларије у нову, када смо и званично покренули пилот пројекат у трајању од три месеца, како бисмо видели ефекте на наше пословање.

Из фирме наводе да је у први мах одлука добро прихваћена од стране запослених али је менаџмент наравно имао своје резерве, јер нису били сигурни у то колико ће скраћење радног времена утицати на достизање пословних циљева.

- 6,5 сати рада уз наравно 30 минута за паузу деловало је исувише кратко у односу на стандардних 8 сати - односно 7,5х и 30 минута паузе, иако је разлика само један сат - наводи менаџер.

Канцеларија / Извор: Профимедиа/илустрација

Продуктивност већа чак 20 одсто

Запосленима је било потребно неко време да се привикну на овај нови систем, али је већ након две недеље ситуација дошла на своје. После тест периода урађена је евалуација и резултати који су пристигли обрадовали су многе. Наравно, директно субјективан утисак запослених био је позитиван што се касније одразило и на опште задовољство у раду, а и данас представља добар додатак бенефитима због којих се кандидати одлучују за пријаву за посао.

Са друге стране, званичне анализе показале су повећање продуктивности и испуњавања квота између 15 и 20 процената!

Кроз разговор са запосленима откривено је и због чега је то тако.

Изменом нечега што је стандардно а у корист запосленог, сви који раде у компанији примарно су осетили бенефит тога да фирма брине о њима због чега су и они одлучили да на неки начин "узврате" фирми. Други, можда и значајнији разлог је што скраћено време поставља запослене у специфичну ситуацију фокуса и рада како би заправо обавили све што је зацртано за тај рад унутар 7 сати радног дана. То значи да су примера ради састанци ефикаснији и трају знатно мање, необавезни разговори смањени су на минимум и у том смислу долази до повећања фокуса уз смањење "распршивања" времена на секундарне ствари. То такође значи да је мање времена за "забаву" али исто тако и сат времена више за слободно време ван посла - за породицу, пријатеље па у крајњој линији и између запослених али ван канцеларије. У разговору са тимом ове фирме испоставило се да је то знатно важније.

Зашто казна заправо не функционише

Доказано је и да дуже трајање радног времена апсолутно не значи и већу ефикасности а познати су и примери из света и окружења када су као вид "казне" радна времена продужавана на 8,5 или 9 сати. Продуктивност је наравно природно опала.

Стога не чуди да се у 7 сати може урадити више него у 8, јер је кључ у томе колико је заправо активног рада унутар радног времена а не колико оно траје.

Из ове иницијативе израсла је и друга - састанци унутар компаније се избегавају, колико је год могуће, а ако су већ неопходни одржавају се унутар 15 минута. Сви који су имали прилике да иду на састанке знају колико они могу бити непотребно губљење времена када скрену са свог фокуса. На овај начин сви учесници су унапред припремљени, са унапред одређеним темама које се ефикасно пролазе.

Ово је само једна од успешних прича "скраћене" радне недеље. Наравно, свака иницијативна има и своју другу страну - потребно је опитмизовати пословање и увидети да ли скраћење радног дана доводи до тога да људи заправо остају на послу дуже без обзира на то што "на папиру" раде краће.

У овој фирми наводе да то није тако и да људи максимално користе овај бенефит. Питање је шта ће и друге компаније предузети у овом смислу и на који начин ће оптимизовати своје пословање.

Чак и ако не желе, светске тенденције лагано се преливају и на наше крајеве и да би остале конкурентне, компаније из сегмената у којима влада конкуренција, мораће да се прилагоде.

ПОСЛЕДИЦЕ БРЕГЗИТА ВЕЋ СЕ ОСЕЋАЈУ: Трећина малих предузетника спремна да НАПУСТИ Британију!