ШТА ЋЕ БИТИ СА СРПСКОМ ЕКОНОМИЈОМ НАКОН ТРЕЋЕГ ТАЛАСА? "Наша привреда је здравија од Хрватске, мере у случају нужде"
Хрватски премијер Андреј Пленковић најавио је јуче додатни пакет мера подршке привреди, због погоршања епидемиолошке ситуације у овој земљи.
Нови пакет чиниће две мере које би требало да задрже ниску стопу незапослености, ликвидност хрватских предузећа и да обезбеде мањи пад од предвиђања за ову годину, а реч је о скраћивању радног времена и финансијску подршку.
Наиме, држава ће повећати подршку фирмама тако што ће пружити надокнаду за три и по нерадна дана недељно, а у предузећима која забележе значајан пад промета радници ће добити подршку у складу са нивоом пада.
Економска криза гута Румунију: Више од 500.000 људи би могло остати без посла
ЗБОГ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА ЧАК 480.000 ПРЕРАНИХ СМРТИ У ЕВРОПИ: Ову су прави начини да се то спречи и зависи од нас!
СТИГЛЕ НОВЕ КОВАНИЦЕ У СРБИЈУ: Две измене ће вам посебно упасти у очи
Мере се односе на октобар, новембар и децембар, што је трошак од око 350 милиона куна (45 милиона евра), а основни циљ је очување радних места.
Србија је већ у два наврата помагала привредницима - исплатом минималних зарада, одлагањем обавеза и повољним кредитима. С обзиром на погоршање ситуације са корона вирусом последњих дана, поставља се питање да ли ће и српским привредницима бити потебна додатна подршка.
Економисти издвајају две ствари: не треба очекивати сценарио као у Хрватској и тешко да ћемо доћи у ситуацију да морамо новим пакетом да подржавамо привреду.
- Мислим да би нови пакет мера могао да буде донет само у случају крајње нужде. Ми смо већ прошли кроз два јака таласа короне, Хрватима је ово први и ја искрено не очекујем ситуацију као у Хрватској. Притом је наша привреда здравија од хрватске која доста зависи од туризма - оцењује у разговору економиста Александар Стевановић.
Он додаје да се везаност комшија за туризам показала тако што приликом првог већег пада ове привредне гране цела привреда пада у рецесију.
- Верујем да ми нећемо доћи у ситуацију да морамо новим пакетом да подржавамо привреду, а уз то још увек имамо актуелни пакет који фирмама нуди релативно "меке" кредите. Чак и да доживимо неки лошији сценарио са короном, опет смо у бољој позицији од комшија, јер је наш јавни дуг много мањи, око 57 одсто БДП-а, док је хрватски скоро 100 процената. Зато бисмо могли лакше да маневришемо, иако би то вероватно значило да остајемо без неких инфраструктурних пројеката - сматра он.
Ако би се размишљало о додатној подршци привреди, Стевановић сматра да би било најпотребније идентификовати гране које трпе највише последица због корона кризе и подржати управо њих, да опстану, а не комплетну привреду, као до сада.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић сматра да треба размишљати дугорочно, када је реч о новом пакету мера за подршку привреди.
- Треба имати у виду да морамо живети и после короне, зато треба бити опрезан, да се не задужимо превише и да не оптерећујемо будућа покољења нашим дуговима. Хајде да ризик који постоји мало преместимо и у будућност - оцењује он.
Он каже да није спорно да треба помоћи привреди, само се поставља питање како, јер увек постоји цена коју неко мора да плати да би се помогло некоме на другој страни.
- Мислим да држава мора да буде врло опрезна и да не сме да буде селективног приступа. Приближавамо се црвеној зони и јавни дуг ће свакако расти, брже или спорије. Ако прихватимо апеле за помоћ привреди, раст ће бити много већи - сматра професор Савић.
Када је реч о подршци малим и средњим предузећима, он каже да би помоћ, која је многима несумњиво потребна, превео на социјалну политику и да не би размишјао о новом пакету помоћи.