СВЕ РАСТЕ У СРБИЈИ - ПЛАТЕ И ПЕНЗИЈЕ НИКАД ВЕЋЕ: А ово је циљ Владе Србије до краја 2023. године
Како је рекао, предлог Владе је да се минимална цена рада увећа за 9,4 одсто, што је 32.012 динара месечно
Министар финансија изјавио је да је један од циљева Владе напредак у приближавању минималне цене рада минималној потрошачкој корпи, као и да се очекује да се то постигне 2023. године.
СЈАЈНА ВЕСТ ЗА НАЈСТАРИЈЕ ГРАЂАНЕ: Пензије ће у Србији расти више од планираног, од овога зависи реална вредност повећања
МИНИМАЛНА ЗАРАДА У СРБИЈИ РАСТЕ ТРИ ПУТА БРЖЕ ОД БДП-а! Познато када ћемо коначно покрити потрошачку корпу
КО НАЈВИШЕ ЗАРАЂУЈЕ У СРБИЈИ? Поједине општине штрче, плате и до 1.100 евра, а ови послови се баш исплате
Он је у интервјуу за данашње Вечерње новости рекао да је покривеност минималне потрошачке корпе минималном ценом рада 2017. године износила 62 одсто, док ове године износи 81,5 одсто.
Како је рекао, предлог Владе је да се минимална цена рада увећа за 9,4 одсто, што је 32.012 динара месечно.
Такође, он је најавио да ће неопорезиви део зараде порасти са 18.300 на 19.300 и да ће се доприноси за ПИО смањити за 0,5 одсто.
Министар финансија је рекао и да ће пензије расти више од пет одсто, у складу са швајцарском формулом, као и да ће се плате у јавном сектору значајно повећати.
Министар финансија је рекао и да је позитиван утицај на смањење мањка у државној каси првенствено имала боља наплата прихода, будући да је наплаћено 100 милијарди динара више од планираног.
- Очекујемо и да се добар тренд настави до краја године. Ми јесмо конзервативно планирали буџет, али ипак нисмо очекивали толику разлику. Радује нас јер је то знак да се привреда опоравља - рекао је министар финансија.
Министар финансија је истакао и да је одлука да се иде на монетарне и фискалне подстицаје била исправна истичући да тога није било имали би смо велики број отпуштених радника и затворених предузећа.
- Ми смо реаговали много паметније него што је руководство Србије чинило 2008. Са одговорном фискалном политиком настављамо даље - рекао је министар финансија.
Упитан када очекује да јавни дуг Србије почне да пада, министар је рекао да је извесно да ће јавни дуг остати испод критеријума Мастрихта од 60 одсто БДП и да је добро да је Србија ушла у кризу са ниским јавним дугом, што јој је омогућило да помогне привреду и грађане.
Министар финансија је истакао и да ће раст на крају године бити један од најбољих у Европи, будући да ће бити већи од 6,5 одсто, као и да је од почетка јануара до краја јула српска индустрија забележила раст од 7,8 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, као и да је извоз у том периоду порастао за 28 одсто.
- Наша привреда је успела, пре свега захваљујући себи и својој жилавости, али и држави која је успела да је са својим подстицајума одржи у животу. У првих седам месеци привукли смо две милијарде и 72 милиона страних директних инвестиција, што значи да су и у време кризе инвеститори задржали поверење у нашу земљу - рекао је министар финансија.
Истиче и да се много улаже у јавне инвестиције које утичу на већи раст БДП и бољи квалитет живота грађана.