СВЕТ НИЈЕ БИО У ВЕЋИМ ДУГОВИМА ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Глобална задужења су дуплирана, а сви чекају четири државе
Посебно брину Либан, Кина, Малезија и Турска јер је тамо највећи пораст дуга нефинансијског сектора
Иако масовна вакцинација указује да крај пандемије, чини се да она не пружа имунитет против дуготрајне економске штете коју је ова пошаст изазвала у свету.
Да она није мала показује и јавни дуг који је на глобалном нивоу највећи од Другог светског рата и износи око 277 трилиона долара, што је историјски максимум.
Том историјском максимуму кумовало је задужење многих држава како би мерама помогли својим привредама због чега је дуг у 2020. години нагло порастао за 19,5 трилиона долара, што је скоро два пута више него 2019. године када је забележено увећање од 10,8 трилиона долара.
ПЛАНИНА У КОМШИЛУКУ ПРЕБУКИРАНА ГОСТИМА: Скијалишта пуна, а једна погодност посебно привлачи туристе
НОВИ ПРЕОКРЕТ НА ТРОНУ: Безос опет најбогатији на свету
НАША ЗЕМЉА ЛЕЖИ НА ПРАВОМ БОГАТСТВУ! Американци брује: Србија на 11. месту у свету по количини природног блага
Посебно брину Либан, Кина, Малезија и Турска јер је тамо највећи пораст дуга нефинансијског сектора.
Управо та чињеница, према упозорењима стручњака, указује да најгоре тек долази и да свет лежи на бурету барута које може да експлодира и остави несагледиве последице.
Наиме, огроман раст државне потрошње резултирао је наглим порастом глобалног дуга. Централне банке за сада држе ниске стопе, али чим порасту цене задуживања, могла би да експлодира дужничка бомба.
У то глобалном лонцу је и Србија јер и она је морала да се задужи да би помогла привреди и грађанима током пандемије. Наш јавни дуг је занемарљив у односу на онај који су створиле економске велесиле, али не и мали за генерације које треба да га врате.
Према подацима Института за међународне финансије (ИИФ) који обједињује више од 400 банака и кредитних организација широм света, сви су данас у дуговима и владе и компаније.
Таквом тренду доприноси и то што су корпорације, подстакнуте несвакидашњом државном подршком тржишта, покренуле невиђену продају обавезница. Те корпоративне корпоративних хартија од вредности имају врло ниски рејтинг поузданости и само су само један степен више од "непоузданог смећа".
Према информацијама агенције за кредитни рејтинг Стандард & Поор’с, инвеститори имају скоро четири трилиона долара таквих обвезница. У извештају ИИФ стоји и да готово половина повећања дужничког терета је пала на напредне економије а лидери су САД, Велика Британија, еврозона, Јапан, Јужна Кореја.
Укупан дуг земаља у развоју у трећем кварталу износи 250 одсто БДП-а, а кинески 305 одсто. Дуг развијених земаља је 432 одсто.
Нејасно је како ће глобална економија у будућности смањити толику количину позајмљених средстава без значајних негативних последица за економску активност тим пре што многе земље и компаније више нису у стању да добију нове кредите да би отплатиле претходне.
Стручњаци ИИФ у посебно забринути и за тржишта у развоју, посебно због Либана, Кине, Малезије и Турске јер је тамо највећи пораст дуга нефинансијског сектора.
Ипак, Сједињене Државе су нагомилале највише дуга, што је опасно за светску економију. Реч је о 335 одсто ВВП-а, или 80 трилиона долара. Од тога су 28 трилиона државни кредити па ће до 2028. године Американци само на камате потрошити петину државног буџета.
ММФ је упозорио да у случају економске кризе готово 40 одсто корпоративног дуга у великим економија ће се завршити банкротом. Конкретно, у САД-у, према проценама водеће инвестиционе банке "Голдман Сакс", показатељи ће бити гори него 2008. године, у време кредитног колапса.
- Седимо на дужничкој бомби и не знамо када ће експлодирати. Чим криза попусти и централне банке крену са повећањем каматних стопа, свет ће бити погођен таласом банкрота - можда најгорим од свих - истиче Емре Тифтик, стручњак за дугове на ИИФ У Србији пак власт уверава да до таквих тектонских промена неће доћи иако ће државу три пакета мера помоћи привреди и грађанима за санирање последица пандемије,коштати око осам милијарди евра.
Да би тај новац обезбедила она се већ задужила, нешто више од четири милијарде евра за претходна два,а и за овај најновији, вредан 249,4 милијарде динара, мораће да посегне за кредитима. Управо ова задужења су довела и да наш јавни дуг нарасте са 53 посто БДП на нешто мање од 60 одсто на крају 2020. године, како тврди Фискални савет, односно 58 одсто, како каже власт.
Александара Влаховића, председника Савеза економиста Србије то брине.
- Рано је за коначно закључивање о штетама узроковане пандемијом Covid 19. Тек ове године ћемо доћи до правог биланса негативних ефеката. За сада је кључни негативни утицај то што је прекинут континуитет раста бруто домаћег производа јер смо тек у последње две године остварили значајнији раст привреде од 4 процената. Велика је штета прекид тог позитивног низа, који у дугом року обезбеђује раст животног стандарда становништва - каже Влаховић.
Каже и да томе треба додати и то што је промењен смер кретања јавног дуга.
- Под условом да у овој години остваримо значајнији раст (пет одсто), биће нам потребно неколико година да јавни дуг и фискални дефицит сведемо на ниво који је био на почетку 2020. године. Зато мислим да јавни дуг мора да буде заустављен нивоу од 60 одсто БДП-а - рекао је недавно Влаховић.