СУМРАК САГА СВЕТОГ СТЕФАНА: Како је политика ексклузивно летовалиште претворила у јавно купалиште без туриста

Катанац на главним вратима, пусте улице, затворени капци на вилама... Овако данас изгледа некада заштитни знак црногорског туризма, град-хотела Свети Стефан, који свој 61. рођендан дочекује затворен за туристе.

Мало паштровско рибарско насеље, средњовековно утврђење које је одолевало вековима од најезде освајача, 13. јула далеке 1960. године претворено је у монденско летовалиште које је убрзо постало синоним луксуза и престижа.

Популарни Светац, туристички драгуљ, како је неретко називан, омогућио је да мала балканска држава буде уцртана на светске туристичке мапе. Град-хотел Свети Стефан, данас је, како пишу црногорске "Вијести", у канџама политичке игре преко које се "раскусуравају" поражене политичке елите.

Црна Гора се суочава са једном од најизазовнијих туристичких сезона, док актулени председник Мило Ђукановић истовремено црногорску јавност обавештава о томе да ће хотелски оператор Амана напустити Свети Стефан којим управља протеклих 14 година, као и да ће закупац Адриатиц пропертиес арбитражом наплатити стотину милиона еура... Причу је на крају зачинио опаскама да се на "најлепшој црногорској плажи продају ћевапи".

Са друге стране, Краљичина и Краљева плажа поново су доступне грађанима за купање, што је Аман искористио да први пут у сезони (не рачунајући период реконструкције) затвори град-хотел и Вилу Милочер.

А јавност је збуњена јер у џунгли информација, дезинформација и пропаганди, више не зна ко је кривац или треба ли га уопште тражити.

 

И док актуелни политичари користе Свети Стефан за скупљање поена, пре шест деценија тадашњи политичари су осмислили идеју претварања малог града у луксузни хотел.

- Педесетих година 20. века, из самог политичког врха Југославије потекла је иницијатива да се рибарско село Свети Стефан претвори у луксузни град-хотел. Према сећању, ову идеју је први покренуо тадашњи високи савезни функционер Едвард Кардељ. Његов предлог су здушно подржали Блажо Јовановић, тада прва политичка личност Црне Горе, као и наши познати сликари Петар Лубарда и Мило Милуновић - описује у својој књизи “Будва, од мита до стварности”, дугогодишњи туристички радник и стручњак, покојни Владо Дулетић.

Идеја је реализована 1960. године када је отворен град-хотел, који је ускоро постао један од најпознатијих хотела на свету.

Претварањем старог рибарског насеља у модеран туристички објекат првог реда, почиње исписивање новије историје за Свети Стефан. Само четири године након отварања (1964), магазин "Лајф" из Њујорка уврстио је Свети Стефан међу десет најексклузивнијих хотела на свету.

Сведок највећег успеха Светог Стефана, његов директор од 1969. до 1975. године Владимир Митровић, 1972. је примио Златну јабуку, награду Федерације туристичких новинара и писаца.

- Ја сам пензионер, не знам шта се сада дешава. Знам само једно, хотел је сада затворен, а ми смо тада радили, добро зарађивали, успели смо да реконструишемо хотел, изградимо нови хотел Маестрал - каже ону разговору за "Вијести".

 

Он је био на челу тадашњег Хотелско-туристичког предузећа Свети Стефан, у оквиру кога су пословали град-хотел, Маестрал и стари Милочер, најелитнији хотели на Јадранској обали. Према његовим речима Свети Стефан је био јединствен у свету.

- Свети Стефан је био један јединствен…, па не би га посећивали краљеви, глумци, светски политичари. Знате, у свету имате на хиљаде Сплендида, али је један Свети Стефан - каже Митровић.

Најпознатији црногорски туристички бренд никако да дође на зелену грану. У последњих 14 година променио је три закупца. Први је био сингапусрска хотелска компанија "Аман ресортс" и то у двострукој улози, као закупац и оператер. Инвеститорска група "Aidway Инвестментс" регистрована на Британским Дјевичанским Острвима, била је оф-шор експозитура "Силверинг Холдинга", оснивача и већинског власника "Аман ресортса". Убрзо након доласка у Црну Гору, "Аман" је банкротирао.

Пројекат закупа луксузног летовалишта преузима грчки бродовласник и милионер Виктор Рестис. Он је од финансијски посрнулог "Амана" откупио већински пакет звани Црна Гора и Хрватска. Грци су тада преузели сва власничка права из закупа, али су задржали менаџмент "Амана". Хотели Милочер и Свети Стефан од тада послују под називом Аман Свети Стефан, пише недељник "Монитор".

 

Недуго затим и Рестис напушта закуп Светог Стефана и завршава у затвору у Грчкој због оптужби за спекулације са кредитима у банкама које су власништво његове породице, али је касније ослобођен. Посао од њега преузима Петрос Статис и његов “Адриатиц пропертиес”, "врло повољно и тако се нашао у једној од највећих авантура у свом животу“. У међувремену град-хотел и Вилу Милочер влада укњижава на акционарско друштво “Свети Стефан хотели”, са чијим акцијама се увелико тргује на берзама.

Статис негира спекулације да је председник Ђукановић његов партнер на Светом Стефану и да у случају компаније закупца није реч о сивој зони пословања, него да иза свега стоји његова компанија регистрована на Гибралтару.

Због чега су у компанији "Аман Ресортс" одлучили да Црну Гору напусте 28 година пре истека уговора појаснио је Статис у свом првом јавном наступу, Наиме, захтев мештана околних насеља Пржно и Свети Стефан да им се дозовли коришћење мањих делова плажа којима у име закупца газдује компанија "Адриатиц проепртиес", није наишао на разумевање закупца. Догађаји су ескалирали када су мештани протестовали против градње станова за тржиште у Милочеру и у марту ове године срушили капије којима је био онемогућен приступ Краљичиној плажи. Ни Статис ни представници "Амана" нису желели било какав контакт са мештанима већ су најавили да у новонасталим околностима неће радити ове туристичке сезоне.

 

Шта кажу мештани

Током протеклих година плаже на Светом Стефану нису биле слободне за купање. На самом улазу посетиоце би дочекао натпис: "Коришћење комплета за плажу је обавезно. Свака особа која не поштује правила плаже биће процесуирана". То је значило да без око 100 евра, колико су прошле године коштале лежаљке, није било могуће користити плаже.

Одлуци закупаца да затворе хотеле је претходило неколико протеста дела мештана почетком године, подржаних од стране челника будванске локалне власти, коју предводи просрпски Демократски фронт, када су уклоњене ограде на прилазу хотелима и плажама. Они су се противили изградњи некретнина у оквиру новог хотела Краљичина плажа које инвестира Адриатиц Пропертиес, а тражили су и безуслован приступ закупљеним хотелским плажама.

Један од покретача Иницијативе да се град-хотел врати у државно власништво, мештанин Блажо Кажанегра, истиче да се треба запитати да ли је нормално да је национално благо једне државе делом отуђено и да му је приступ забрањен...

 

Кажанегра подсећа да златно доба Светог Стефана управо почиње шездесетих и седамдесетих година прошлог, века када је достигао светску славу као град-хотел.

- Заједно са Дубровником, био је један од симбола оне старе Југославије. Иако је постао хотел, задржао је елементе града јер приступ је био омогућен, нарочито за мештане, па је у њему значајно била присутна атмосфера медитеранског градића пуног живота, дружења, спонтаности и разноликости. Дакле Свети Стефан је тада у нову Југославију ушао као "општенародна имовина за потребе Народне Републике Црне Горе". Данас имамо ситуацију да је од те "општенародне имовине" остало само 58 одсто у државном власништву, па се треба запитати шта се десило са оних преосталих 42 одсто. И то упркос законима који строго забрањују отуђење споменика културе, односно културних добара, нарочито оних од националног значаја. Сем тога, приступ острву је ускраћен - и староседеоцима и грађанима Црне Горе, упркос бројним међународним конвенцијама и декларацијама које гарантују право на културно наслеђе - рекао је.

Међутим, не слажу се сви са њим.

Овог лета је, након повлачења закупца и хотелског оператера, приступ хотелским плажама слободан, оне су без мобилијара, а у њиховом залеђу су затворени спа објекти, ресторани, кафеи и други пратећи садржаји хотелске понуде. Улаз и лежаљке се не наплаћују, а у прелепој природи може да ужива свако ко на плаже спусти пешкир, без обзира на дубину џепа.

Ексклузивност плажа сада је заменио "масовни туризам", како тврде они који протеклих дана на друштвеним мрежама уз згражавање деле фотографије плажа са "начичканим сунцобранима" и продавцима крофни, кукуруза, па и ћевапа које помиње Ђукановић.

 

Вељко, који је 40 година радио у град-хотелу, подсећа за "Радио Слободна Европа" да су у Светом Стефану и Милочеру одувек важила правила којима се обезбеђивао висок стандард туристичког боравка и услуге. Али, сматра да је након забране приступа плажама од стране, "Адриатиц Пропертиеса" потребно наћи компромис између ексклузиве и захтева дела грађана.

- Видели смо прошлих година те плаже са мало гостију, а ове године одедном навала, не вреди ни то. Значи, треба наћи неку меру која би регулисала тај простор. А мислим да је то једноставно, јер решења већ постоје другде и само их треба применити. Али, нормално, треба да неко стане иза тога - каже Вељко.