Светска банка објавила податке привредног раста! Србија ове године 3.5, а следеће 4 одсто!
Светска банка је у новом Редовном економском извештају за Западни Балкан констатовала да је привредни раст Србије од 4,2 одсто у прошлој години надмашио очекивања и предвиђа да ће у 2019. раст износити бити 3,5 процената, а наредне године 4,0 посто.
- У Србији, највећој економији у региону Западног Балкана, привредни раст је 2018. године достигао 4,2 посто, што је више од раније пројектованих 3,5 посто. Овај раст је подстакнут потрошњом и инвестицијама, делимично услед повећања плата у јавном сектору и пензија, те опоравка енергетског сектора након пада производње у 2017. - наводи се у извештају који је данас представљен новинарима у Београду.
Светска банка такође напомиње да економски раст на Западном Балкану бележи убрзање са 2,6 пост у 2017. години на 3,8 посто лани, уз пројекцију да ће он у просеку износити 3,7 процената у овој и идућој години.
Међутим, овакви изгледи су подложни растућим спољним и домаћим ризицима, укључујући геополитичке и трговинске спорове, те спорији од очекиваног темпа структурних реформи, упозорава се у извештају и оцењује да је стога потребно убрзавање реформи.
Земље у региону, како се додаје, сада имају прилику да унапреде реформе како би ублажиле ове ризике усред све већих захтева јавности за већим економским могућностима.
ЈОШ ЈЕДНА ИНВЕСТИЦИЈА У СРПСКУ ПРИВРЕДУ: Председник Вучић полаже камен темељац за изградњу фабрике у Лозници!
ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ ЗА ГРАЂАНЕ, туристичке агенције не могу више да вас насамаре: Нови прописи стали на пут преварама!
Изграђено више од трећине "Северног тока 2": "Гаспром" ради пуном паром
Упркос снажнијем расту у 2018. години, у региону је отворен мањи број нових радних места, што одражава ограничену динамику приватног сектора, наводи се и прецизира да је прошле године у региону отворено само 96,000 радних места, углавном у производњи и услугама, у поређењу са 171,200 радних места отворених 2017. године.
Стопа незапослености је опала прошле године, али је и даље висока, посебно за жене и младе. У неким земљама је пад незапослености произашао из повећане неактивности радне снаге и емиграције, а не због новоотворених радних места, сматра Светска банка.
- Креатори политика у региону треба да спроведу реформе које могу да доведу до одрживог замајца привредног раста који ствара радна места - каже Линда Ван Гелдер, директорка Светске банке за Западни Балкан.
Брзорастуће компаније, како напомиње, стварају највећи број радних места на Западном Балкану, али таквих компанија је мало, нарочито у поређењу са другим малим транзиционим економијама у Европи.
- Уклањање препрека које малим предузећима отежавају такмичење на тржишту и раст отворило би нове могућности за људе, и охрабрило би предузетништво и иновације, повећало би запошљавање и ослободило потенцијал људског капитала овог динамичног региона - закључује Ван Гелдер.
У извештају се наглашава да земље које су се определиле за фискалну консолидацију бележе пад јавног дуга, а да је очување ових резултата од кључног значаја.
BMW ЗА 8.000 ДИНАРА, КРАЈСЛЕР ЗА 2.000 ЕВРА : Прилика да за мале паре купите скупоцену робу
РЕШЕЊЕ НА ПОМОЛУ: Одлучује се о кредитима у швајцарцима, МУКЕ ГРАЂАНА ПРИ КРАЈУ
Црне слутње у Берлину: Немачка се припрема за најгори сценарио
У већини земаља јавни дуг је и даље висок, а јавном потрошњом доминирају велики издаци за плате у јавном сектору и нециљана социјална давања. Стога унапређење ефикасности и праведности јавне потрошње, као и јачање мобилизације буџетских прихода остају приоритети за земље Западног Балкана, наводи се у саопштењу Светске банке.
У том контексту, а према наводима извештаја, од виталног је значаја за земље Западног Балкана да унапреде реформе усмерене на повећање продуктивности, стимулисање раста и отварање радних места.
У извештају се разматрају опције политика у областима као што су политика конкурентности; опорезивање; диверсификација финансијског сектора; и економска повезаност.
Извештај такође разматра изазове људског капитала у региону. Уколико остану нерешени, ови изазови ће озбиљно ограничити изгледе за раст и смањење сиромаштва.
На пример, улагање у рани развој деце би помогло побољшању резултата у основном и средњем образовању, а такође би опремило ученика вештинама које послодавци траже.
Боље усмерени програми социјалне помоћи би помогли сиромашним и угроженим домаћинствима да се заштите од шокова, док би ефикаснији здравствени системи помогли у сузбијању раста хроничних незаразних болести и смањењу трошкова које грађани из свог џепа издвајају за здравље, закључује Светска банка.