Светски медији брује о избору стратешког партнера за Бор: Велика улагања Кинеза у Србији
Познате медијске куће пренеле долазак компаније "Зијин" у РТБ Бор
Светски медији известили су данас о избору кинеске компаније "Зијин" за стратешког партнера РТБ Бор.
Прочитајте и:
Кинеска агенција Синхуа пренела је обраћање министра енергетике Александра Антића који је рекао да је ова водећа кинеска компанија за производњу злата, бакра и необојених метала дала најбољу понуду на тендеру за избор стратешког партнера РТБ Бор.
Понуда, како је рекао, предвиђа инвестицију од 1,26 милијарде долара за 65 одсто власништва у овом једином српском произвођачу бакра и драгоцених метала.
Антић је истакао и да ће 350 милиона долара бити намењено докапитализацији, док ће Зијин уложити још 200 милиона у измиривање дугова компаније.
Америчка агенција Ројтерс указује да је РТБ Бор друга српска компанија којом ће управљати Кинези пошто је кинески Хестил купио железару у Смедереву 2016. године.
Договор је део плана владе да прода осиромашена државна предузећа како би помогла подстицање раста и умањила притисак на буџет, а што је препоручио Међународни монетарни фонд, наводи Ројтерс.
Агенција подсећа да је извоз бакра из РТБ Бора у првој половини године порастао за 23 одсто на 15.000 тона. Приходи од извоза од јануара до јуна су 107,1 милион долара, а зарада на домаћем тржишту износи још 30,9 милиона долара.
Српска индустрија будућности: Само од почетка 2018. зарадили МИЛИЈАРДУ евра
РТБ Бор чини 0,8 одсто БДП Србије, али влада се нада да ће тај удео повећати након кинеске инвестиције, наводи Ројтерс.
Кина је, како се подсећа, инвестирала више од милијарду долара у Србији, углавном у виду повољних зајмова за финансирање аутопутева и енергетских пројеката, у оквиру своје иницијативе Појас и пут.
Индијски портал Аутлук.индија оцењује да је ово најновији пример ширења економског утицаја Пекинга на Балкану указујући на забринутост у Бриселу и западној Европи због растућег кинеског утицаја у региону, као и ризичних позајмица тим земљама.
РТБ Бор је био стуб индустријског сектора Србије пре распада Југославије, али је после постао баласт посрнуле српске економије због лошег управљања и међународних санкција 90-тих година, наводи индијски портал.