Зашто је Телеком продао антенске стубове? "Једини пословно рационалан и исправан потез"
Након продаје стубова, Телеком Србија представљаће ниско задужену компанију.
Крајем новембра у јавности се појавила информација да "Телеком Србија" припрема продају већине најзначајнијих телекомуникационих антенских стубова и пратеће опреме. Исто је потврдио и генерални директор компаније, Владимир Лучић, који је тада рекао да је продаја стубова без телекомуникационе инфраструктуре "светски тренд".
НЕВЕРОВАТАН НАПРЕДАК СРБИЈЕ! Изграђено 108 километара пруга, реконструисано преко 800, права РЕВОЛУЦИЈА у железничком саобраћају
ШОЛЦ ОПТУЖИО ПУТИНА! Русија изазвала раст цена гаса у Европи
СРБИЈА ДОБИЈА 18 НОВИХ ВОЗОВА! Очекује се успех нових линија од следеће године
- Тренд је кренуо у Европи, јер ‘Телекомови’ оператери добијају више бенефита: значајна средства за даљу трансформацију компаније и бољег партнера за даљу изградњу. Нама грађевина није кор бизнис. И садашње стубове су нама друге фирме радиле, а спољне фирме их одржавају - рекао је Лучић у гостовању у Јутарњем програму РТС-а крајем новембра.
Након продаје стубова, Телеком Србија имаће однос “нето дуг/ЕБИТДА” од свега 1.7x и представљаће ниско задужену компанију, међу најмање задуженима у индустрији на светском нивоу. Рецимо, највиши има Cellnex и он износи 7.3x.
- Телеком Србија на међународном нивоу у својој индустрији тренутно спада у средње задужене компаније, на нивоу на којем су највећи и најуспешнији глобални играчи, као што су немачки Дојче Телеком и амерички AT&T - изјавили су из Телекома.
Телеком ће тако добити још већи кредитни капацитет да инвестира у развој тржишта, у кориснике и услуге, уместо да фокус буде на улагањима у инфраструктуру, која не представља срж онога од чега оператори стварају највећи профит и корисничко задовољство.
- Да је то тако потврђују примери две велике успешне међународне компаније: Водафон је продајом стубова смањио задуженост са 2.9x на 1.7x, а Т-Мобил са 4.0x на 2.9x, што значи да је овај оператер пре продаје стубова био задуженији него наш Телеком, а после продаје остао је више задужен него што ће бити српска компанија", додају.
Телеком нема ни најмању радну јединицу која се бави стубовима. Тај посао је увек био “аутсорсован”.
Како се кретало тржиште антенских стубова у Европи?
Развој тржишта антенских стубова на нашем континенту креће 2018. године када се појављују специјализоване компаније које преузимају пасивну инфаструктуру оператера и примећује се снажан раст вредности и броја трансакција.
Рекордна година је била 2021, а онда је у 2022. кренуо лагани пад - притом, више је смањена количина трансакција него њихова вредност. То значи две ствари: да су антенски стубови на тржишту у великом броју од 2018. продати, остало их је значајно мање, а за те преостале и даље може да се добије значајна цена; ипак, с обзиром на то да пада и цена, нема простора за даље чекање, оператери који сада не крену у продају имаће за годину дана неповољније тржишне услове", наводе из српског гиганта и додају:
"Телеком Србија се зато одлучио на једини пословно рационалан и исправан потез - да уради оно што су пре њега урадили други играчи на тржишту, а док још може да се добије најбоља цена. Тим путем су претходних година кренуле многе најуспешније и највеће компаније у Европи: од поменутих Водафон и Т-Мобил, преко Дојче Телеком, Телефоника и Телија, до А1.
Што се тиче региона, своје торњеве у Словенији, Хрватској и Бугарској продала је Јунајтед Група, такође са образложењем да се растерећује задужености како би створила повољније услове за раст".
"Торањ компаније" - најбрже растуће
У исто време су се на тржишту појавиле “торањ компаније”, које се баве оперативним руковођењем пасивном бежичном мрежном инфраструктуром, као што су стубови, и изградњом нове по потреби. То су уједно најбрже растуће компаније у процесу издвајања инфраструктуре од оператера.
"Уз то, дељењем капацитета торњева већем броју закупаца смањује се укупан трошак за мобилне оператере, побољшава се покривеност сигнала и смањују се потрошачке цене", наводе из Телекома.
Одговорности “торањ компанија” обично укључују:
- Обезбеђивање физичке локације/крова и одржавање повезаних уговора о некретнинама;
- Инсталација и управљање пасивном инфраструктуром, укључујући конструкцију торња, грађевинске радове, ограде, склоништа и евентуално системе за напајање и хлађење;
- Усклађеност са здрављем и безбедношћу на локацији;
- Приступ инфраструктурном простору и пружање услуга оператерима.
"Оне поседују пасивну инфраструктуру на локацији и изнајмљују простор на њој оператерима за смештај њихове активне опреме - базне станице, “оутдоор” кабинети и системи напајања повезани са базним станицама, што остаје у власништву оператера", појашњавају из компаније.
Прецизно: укупан број локација са опремом за телекомуникације на нивоу Телеком Србија Групе износи преко 5.000, од чега су свега 1.826 сопствени стубови.
Шта од тога имају оператери?
Продајом и издвајањем антенских стубова, оператери имају прилику да генеришу додатне приливе финансијских средстава, уз задржавање контроле над активном инфраструктуром.
Уз то, оператери умањују трошкове капиталних инвестиција у смислу изградње и одржавања стубова, те могу да се даље фокусирању на основне делатности, дакле на пружање услуга корисницима, као и на даљу трансформацију.
"Тржиште у овој индустрији је високо конкурентно, технологије постају све комплексније, непрестано расту потребе за пружањем нових услуга корисницима, уз захтевна технолошка улагања. Бавити се грађевинском инфраструктуром представља велики терет и чист вишак, којег се оператери ослобађају", говоре из Телекома.
Тачније - оператери се “ратосиљају” не само стубова, већ и сваког дела инфраструктуре која не може да се директно монетизује, која је велики трошак за изградњу и одражавање, а не доприноси унапређењу квалитета услуга и корисничког задовољства, додају.
Још неки бенефити су и:
- Главни фокус свих оператора је корисник, услуге које му пружа и његово задовољство;
"Крајни циљ је да, на нивоу Телеком Србија Групе, ЕБИТДА буде већа од 1 милијарде евра и приходи већи од 2 милијарде евра".
- У својој трансформацији Телеком треба да уради “аутсорсинг” или продају делова који не спадају у основни бизнис компаније;
- Европске регулативе све више форсирају велепродају инфраструктуре.
"У таквом регулаторном окружењу, одређени оператори су се одлучили на издвајање читаве инфраструктуре, која укључује и ону за телекомуникације - Телеком Србија се определио за најбољи модел, да издвоји искључиво пасивну инфраструктуру, док ће телекомуникациона остати у његовом власништву".
Не постоји опасност да би неки други оператор могао да уђе на тржиште
Стубови се налазе претежно у руралним подручјима и на путним правцима. То значи да не постоји опасност да би неки други оператор могао да уђе на тржиште, рентирањем стубова које је Телеком продао, јер градови на тај начин практично нису ни покривени.
- Због тога је на међународном тендеру, који је Телеком расписао, на крају победио британски фонд Актис, заједно са Светском банком и Европском банком за обнову и развој, који ово сматрају за чисти “реал стате” бизнис. Откупили су стубове као када откупе и зграде и имају дугорочне закупце.
Како је у оваквом бизнису поврат инвестиције значајно већи, такве компаније су спремне да плате стубове са преко 16x ЕБИТДА. На тај начин Телеком Србија добија велики капитал за снажан развој и одличног партнера за даљу изградњу стубова, у складу са својим потребама", закључују из Телекома