Трамп запретио, нафта експлодирала: Паника на Вол Стриту због рата са Ираном - Гиганти губе милијарде

Wall Стреет је јуче забележио снажан пад, док су цене нафте порасле, јер је почетни оптимизам у вези са могућим завршетком рата с Ираном поново заменила неизвесност.

Индекс S&P 500 пао је за 1,7% и имао најлошији дан од јануара, чиме је поново на путу ка петом узастопном недељном губитку. Тај низ траје још од периода пре избијања рата и био би најдужи у последње готово четири године.

Dow Јонес ослабио је за 469 поена, односно 1%, док је Nasdaq пао 2,4% и сада се налази више од 10% испод рекордног нивоа достигнутог почетком године, што се на тржишту означава као „корекција“.

Додатни амерички војници приближавају се региону

Финансијска тржишта већ неколико дана осцилирају након почетног оптимизма, када је председник САД-а Доналд Трамп изјавио да су преговори о окончању рата били "продуктивни". Иран је то негирао, а затим одбио и амерички предлог примирја који је посредством Пакистан достављен.

Сукоби су настављени, док су хиљаде додатних америчких војника упућене ка региону. Иран је у међувремену појачао контролу над стратешки важним Ормуски мореуз и могао би увести одређену врсту „наплатне тачке“ за танкере који пролазе тим уским морским путем, кроз који пролази око петине светске нафте.

Трамп ублажио реторику

Цена барела сирове нафте Брент порасла је за 4,8% и достигла 101,89 долара, у односу на око 70 долара пре почетка рата.

- Боље им је да се ускоро уозбиље пре него што буде прекасно - поручио је Трамп на друштвеним мрежама, говорећи о иранским преговарачима.

Неколико минута након затварања берзи, Трамп је ублажио тон и изјавио да одлаже претњу „уништењем“ иранских енергетских постројења до 6. априла како би оставио више простора за преговоре.

- Преговори трају и, упркос нетачним тврдњама лажних медија и других, иду јако добро - навео је.

Након тога, цене нафте су се делимично стабилизовале, па се Брент вратио ка нивоу од око 100 долара по барелу. Приноси на америчке државне обвезнице такође су се донекле смањили.

Принос на десетогодишње америчке обвезнице порастао је на 4,43% са 4,33% дан раније, односно са 3,97% колико је износио пре почетка рата. Такав раст већ је довео до повећања каматних стопа на кредите и хипотеке у САД-у, што утиче на успоравање привреде.

Не очекује се снижавање каматних стопа

Подаци објављени јуче показали су да је нешто већи број Американаца током прошле недеље поднео захтев за накнаду за незапослене, иако је тај ниво и даље низак у историјском контексту.

Успоравање тржишта рада обично би подстакло Федерал Ресерве да смањи каматне стопе, али су очекивања за такав потез ове године значајно опала. Разлог су страхови од инфлације, додатно појачани растом цена нафте.

На Wall Стреет највећи пад забележиле су технолошке акције. Мета је пала 8%, док је Алпхабет ослабио 3,4%, дан након што је порота прогласила Инстаграм и YouTube одговорнима у великом судском процесу везаном за зависност од друштвених мрежа.

Пад су забележиле и друге велике технолошке компаније: Nvidia изгубила је 4,2%, Амазон 2%, док је Apple био изузетак са благим растом од 0,1%.

Укупно посматрано, S&P 500 је пао за 114,74 поена на 6.477,16 и сада је 7,2% испод рекордног нивоа. Dow Јонес се спустио на 45.960,11 поена, док је Nasdaq завршио на 21.408,08 поена.