ТРАЖЕНИ КАО СУВО ЗЛАТО: Они најлакше долазе до посла у Србији! Њихове плате су од 500 до више од 2.000 евра
На питање ко најлакше долази до посла, директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић каже да је тренд у нашој земљи сличан као и у осталим
Када је тржиште рада у питању, Србија се не разликује много од других земаља света. Данас до посла најлакше долазе информатичари, инжењери грађевинске струке и машинства и економисти. И то је тренд који важи већ неко време, а оно што је ново јесте да се на списку радника који данас најбрже долазе до посла налазе и грађевински радници, лекари и медицинско особље.
ДА ЛИ МОЖЕТЕ ДА ВРАТИТЕ КУПЉЕНО У РАДЊУ? Закон о потрошачима је стриктно на једној страни!
ИСПЛАТИ ЛИ СЕ Е-АУТОМОБИЛ? Од државе сада можете добити хиљаде евра за куповину еколошких кола!
ТУРИСТИЧКИ ПРОТОКОЛ ДО МАРТА? Директор ЈУТЕ: Очекујемо да наши грађани несметано путују у Грчку током лета!
А њихове плате крећу се од око 400 евра, па све до преко 2.000, колико данас зарађују многи информатичари. Просечна програмерска плата креће се око 135.000 динара, док сениор програмери зарађују и више од 2.000 евра. На цени су и машински инжењери и њихове плате по страним фирмама иду и далеко преко 1.200 евра, али расту плате и грађевинским радницима. Расте и потреба за њима, а имајући у виду појачане активности и радове на инфраструктури - и од стране државе, али и приватних компанија.
На питање ко најлакше долази до посла, директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић каже да је тренд у нашој земљи сличан као и у осталим.
- И код нас је највећа потражња за информатичарима, инжењерима грађевинске струке и машинства, али и грађевинским радницима, лекарима и медицинским особљем. Оно што се годинама тражи и тражиће се сигурно су стручњаци из области информатике, електронике, рачунарства, они који поседују лиценце у области грађевине, машинства, медицински и грађевински радници - прецизирао је Мартиновић.
Мартиновић додаје да је у овом периоду повећана тражња за куририма, достављачима, хигијеничарима, радницима обезбеђења, оператерима на ЦНЦ машинама, заваривачима, неговатељицама, књиговођама. И све то има везе делимично и са корона кризом која је између осталог, изнедрила већу потребу за online трговином и достављачима, али и већом хигијеном, највише пословних објеката.
С друге стране, у условима епидемије највише је био погођен сектор туризма, угоститељства, саобраћаја. Посао је, према званичним подацима, од почетка епидемије у Србији изгубило око 51.000 људи.
- Ако посматрамо број лица која ми региструјемо, која користе новчану надокнаду за случај незапослености, то су она лица која су евидентно изгубила посао, њих негде око 51.000 се пријавило од почетка пандемије. И тај проценат је око осам одсто мањи у односу на 2019. годину. Све то показује да ми у прошлој години нисмо имали драстичне потресе. Ми не кажемо да није било отпуштања, али кажемо да га није било у већем проценту у односу на 2019 - закључио је Мартиновић.